Vakcina protiv korona virusa- sve što treba da znate!

Pročitajte sve što ste želeli da znate o vakcinama protiv korona virusa-koliko su efikasne, da li su bezbedne, da li su pogodne za pacijente sa autoimunskim bolestima i jos mnogo toga…

Svedoci smo globalne pandemije koronavirusa. U svetu je do sada ukupno do kraja januara obolelo 104 miliona ljudi, a bilo je preko 2 miliona smrtnih ishoda. U našoj zemlji je situacija nije ništa manje dramatična i do kraja januara 2021. registrovano je oko 400.000 slučajeva, a prijavljeno je preko 4.000 preminulih od korona virusa. Smrtnost od korona virusa nije velika iznosi 1-2%, međutim sa porastom starosti smrtnost postaj značajno veća.

Pored toga, oboleli često imaju ozbiljnu kliničku sliku, dugo odsustvuju sa posla i često nakon bolesti veoma dugo, nekada i mesecima imaju simptome koji ozbiljno remete kvalitet života kao što su uporan zamor, bolovi u grudima, malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, gubitak čula mirisa itd.

Pretpostavlja se da će u budućnosti vakcinacija protiv korona virusa biti obavezna za putovanje u inostranstvo. Vakcinisanjem se verovatno i značajno smanjuje mogućnost da virus prenesete na druge osobe.

U našoj zemlji su dostupne 3 vakcine: Pfizerova vakcina, ruska vakcina Sputnik V i kineska vakcina BBIBP-CorV kompanije Sinofarm.

Pfizerova vakcina se sastoji iz čestice masti u kojoj se nalazi informaciona ribonukleinska kiselina koja kodira sintezu virusnog S proteina. To je protein koji je neophodan da korona virus dospe u ćelije. Inače, informaciona ribonukleinska kisleina se nalazi u citoplazmi svih naših ćelija i na osnovu nje se stvaraju svi naši proteini.

Kada se ubaci informaciona ribonukleinska kisellina za S protein naše ćelije će početi da ga proizvode. To će pokrenuti imunski odgovor na S protein i kada dođemo u kontakt sa virusom antitela koja proizvedemo i drugi mehanizmi odbrane sprečiće da virus prodre u ćelije i pružiće nam zaštitu od infekcije.

NE! Informaciona ribonukleinska kiselina kad dospe u ćeliju živi relativno kratko, od nekoliko sati do nekoliko dana, nakon čega se potpuno razgrađuje. Ne ugrađuje se u genom niti prodire u jedro gde se nalazi genetski materijal.

NE! Iako često u medijima čujemo da se radi o novoj tehnologiji koja do sada nije korišćena to nije potpuno tačno.

Naime, tehnologija je poznata preko 20 godina i ranije je bilo nekoliko kliničkih studija sa vakcinama koje su pravljene po istom prinicipu, međutim od daljih istraživanja se odustalo jer u tom trenutku nije bilo prednosti u odnosu na klasične vakcine.

Ipak, podaci dobijeni iz tih studija ukazali su na bezbednost ovog pristupa.

Ruska vakcina Sputnik V pripada takozvanim vektorskim vakcinama. Tu je iskorišćen virusni vektor- odnosno prenosilac. Naime, naučnici su u genom adenovirusa koji izaziva običnu prehladu ubacili gen koji stvara S protein adenovirusa.

Kada se primeni ova vakcina adenovirus prodire u ćeliju i svoj genom zajedno sa genom koji kodira S protein korona virusa ubacuje u jedro naših ćelija. U jedru se gen za S protein prepisuje u informacionu ribonukleinsku kiselinu koja napušta jedro, odlazi u citoplazmu ćelije gde se ribonukleinska kiselina prepisuje u S protein.

Do sada je na ovaj način bila napravljena vakcina protiv Ebole sa kojom je bio vakcinisan značajan broj ljudi, tako da postoji prilično iskustvo sa ovim tipom vakicna.

U kineskoj vakcini se nalaze inaktivisani celi korona virusi. Radi se o klasičnoj vakcini, odnosno o tehnologiji koja se do sada koristila u velikom broju vakcina.

U fazi 3 kliničkog ispitivanja za registraciju, Pfizerovu vakcinu je dobilo ukupno 41.135 ljudi, istraživanje je trajalo od jula do novembra prošle godine. U trenutku pisanja ovog teksta više miliona ljudi širom sveta je dobilo Pfizerovu vakcinu.

U fazi 1 i 2 za vakcinu Sputnik V učestvovalo je 76 ispitanika. U toku je faza 3 koja je planirana na 40.000 ispitanika. Do sada je rusku vakcinu dobilo samo preko million ipo ljudi u Rusiji i nije bilo značajnih neželjenih događaja.
Kineska vakcina je završila faze I i II istraživanja, dok su u toku istraživanja faze III. Vakcina je odobrena za hitnu upotrebu u Ujedinjenim arapskim emiratima, Indoneziji, Kini, Iraku, Jordanu, Pakistanu i još nekim zemljama.

Srbija je prva evropska zemlja koja je odobrila upotrebu ove vaccine. Do početka januara 2021. Kinesku vakcinu kompanije Sinofarm dobilo je preo 4 miliona ljudi, takođe bez značajnih neželjenih događaja.

Prema podacima koji su dobijeni iz kliničkih studija efikasnost Pfizerove vakcine iznosi 95%, a vakcina štiti 100% od teških oblika bolesti odnosno od smrtnog ishoda izazvanog korona virusom. Efikasnost ruske vakcine je 91.4%. Dakle obe vakcine pružaju odličnu zaštitu. Efikasnost kineske vakcine je oko 80%.

Neželjena dejstva su slična za sve vakcine. Najčešće se javlja bol na mestu primene vakcine, malaksalost, bol u mišićima i blago povišena temperature. Većina ovih neželjenih dejstava je izraženija kod mlađih ljudih i češće se javlja nakon primene druge doze vakcine. Ovi simptomi su normalni i znak su da organizam stiče imunitet protiv korona virusa.

Učestalost ozbiljnih neželjenih efekata za na prime Pfizerovu vakcinu je bila niska i vrlo slična grupi pacijenata koja je dobijala placebo (lažni lek, u ovom slučaju običan fiziološki rastvor) i u grupi koja je primala vakcinu iznosila je 0.6%, a u grupi koja je primal placebo 0.5%.

NE! Ni jedna od vakcina dostupnih u našoj zemlji ne sadrže žive viruse i ne mogu da izazovu aktivnu infekciju.

Kod osoba koje su vakcinisane u krvi mogu da se nađu antitela IgM i IgG klase, međutim metodama kojima se direktno detektuje virus, kao što su PCR i antigenski test rezultati će biti negativni.

Vakcina pruža pouzdanu zaštitu tek nakon nekoliko dana od primene druge doze, pa se do tog perioda obavezno treba štiti. Vakcina takođe pruža zaštitu od klinički manifestne bolesti.

Za sada se ne zna da li osobe koje su primile vakcinu mogu da budu asimptomatski prenosioci virusa i za sada se savet da se i posle vakcinacije nosi maska kako bi smo eventualno zaštitili druge koji mogu da obole. Ipak je vrlo mala šansa da osobe koje su primile vakcinu mogu asimptomatski da šire virus.

Kada razmišljamo o ovom riziku treba takođe da sebi postavimo i sledeće pitanje: Koliki je moj rizik ako ne primim vakcinu?
U ovom trenutku je jasno da epidemija korona virusom neće nestati sama od sebe i da je jedini način vakcinacija. Iako se ranije mislilo da kada značajan deo populacije oboli da će postojati kolektivni imunitet koji će štititi od bolesti, to se ipak nije desilo. Svi smo mnogo slušali o švedskom modelu koji nije urodio plodom.

Svedoci smo da sve više ljudi bolest dobija i po dva puta. Čak je nekada prilikom druge infekcije bolest ozbiljnija nego prvi put. Iz ovoga je jasno da je jedina sigurna zaštita dobra vakcina.

Prema podacima iz kliničkih studija vakcine su vrlo bezbedne a sve vakcine dostupne u našoj zemlji su pokazalu dobru efikasnost. Vakcinisano je više miliona ljudi u svetu i nije bilo značajnih neželjenih efekata koji bi bili razlog za zabrinutost. Negde se u medijima čuje da su u ljudi zabrinuti zbog dugoročnih neželjenih efekata, ali su oni vrlo malo verovatni.

Elementi Pfizerove vakcine ostaju oko 10 dana u organizmu, nakon toga ih organizam potpuno razgradi. Dakle, ako vakcina i može da napravi određeno neželjeno dejstvo uradiće to vrlo brzo i verovatnoća da se nešto dugoročno desi je ekstremno mala. Verovatnoća da dobijemo virus je prilično velika, a ako smo stariji, verovatnoća da imamo ozbiljnu bolest je takođe vrlo velika.

Rizik od korona virusa je naročito veliki za starije. Moje je lično mišljenje da osobe koje imaju 50 i više godina apsolutno ne treba da imaju nikakvih dilema u vezi sa vakcinacijom, jer kod njih korist od vakcinacije višestruko prevazilazi bilo kakav potencijalni rizik.

Čim pre, odnosno čim vakcina postane dostupna.

Nakon preležane covid 19 infekcije mala je verovatnoća da se u naredna 3 meseca ponovo dobije bolest i vakcinacija se kod ovih osoba može odložiti do 3 meseca. Postoje podaci koji pokazuju da je imunitet nakon vakcinacije efikasniji od imuniteta nakon preležane prirodne infekcije. Oni ljudi koji su imali teže oblike bolesti imaju dugotrajniji imunitet.

NE! Mnogi ljudi planiraju da urade antitela pre nego što prime vakcinu. Međutim većina laboratorija meri ukupna antitela koja ne moraju nužno da štite od bolesti. Iako su antitela pokazatelj preležane infekcije prisustvo antitela ne garantuje uvek da smo zaštićeni od bolesti.

Sve vakcine se dobijaju u 2 doze u razmaku od 3 nedelje.

Da li osobe sa autoimunskim bolestima imaju težu kliničku sliku korona virusne infekcije?

Dosadašnji podaci ne ukazuju da se kod osoba sa autoimunskim bolestima razvija teži oblik bolesti u odnosu na ostalu populaciju. Međutim, neki dodatni rizici postoje. Pacijenti koji su na većim dozama kortikosteroida (preko 10mg su u većem riziku). Takođe, pacijenti sa autoimunskim bolestima češće imaju povišen krvni pritisak, dijabetes i hipertenziju što ih izlaže većem riziku od težih oblika bolesti.

Da li osobe sa autoimunskim bolestima treba da se vakcinišu protiv korona virusa?

DA! Većinu ljudi treba vakcinisati od korona virusa, a tu svakako u prvom redu spadaju osetljive populacije, između ostalog i pacijenti oboleli od autoimunskih bolesti.

Da li se u svetu vakcinišu osobe sa reumatskim bolestima?

DA! Preporuka Evropske lige za borbu protiv reumatizma-EULAR-a, kao i Američkog koledža za reumatologiju je da pacijenti sa reumatskim bolestima dobiju vakcinu.

Kada treba da se vakcinišu pacijenti sa reumatskim bolestima?

Odgovor je kao i za opštu populaciju, čim pre je moguće. Preporuka je da se vakcinacija obavi kada je bolest u mirnoj fazi. Ovo naravno važi i za sve druge vakcine. Naravno ovo nije uvek moguće i nadležni reumatolog će proceniti kada je pravo vreme za vakcinaciju.

Da li je primena imunosupresivnih lekova kontraindikacija za vakcinaciju?

Ne. Pacijenti koji dobijaju imunosupresivne lekove mogu da primaju mrtve vakcine. Jedino postoji mogućnost da pacijenti koji su imunosuprimirani razviju slabiji imunološki odgovor na vakcinaciju i da budu nešto manje zaštićeni, ali bilo koji stepen zaštite od bolesti je bolji od nepostojanja zaštite.

Da li su vakcine ispitane kod pacijenata sa reumatskim bolestima?

U zvaničnoj kliničkoj studiji za registraciju Pfizerove vakcine bilo je dozvoljeno da učestvuju u pacijenti sa autoimunskim bolestima i nisu pokazani neki naročiti neželjeni efekti kod ovih pacijenata. Međutim, sama vakcina nije specifično ispitivana u čistoj grupi reumatskih bolesnika. Kada su u pitanju ruska i kineska vakcina ni one nisu specifično ispitivane kod bolesnika sa autoimunskim bolestima. Međutim moramo da naglasimo da većina drugih vakcina koje koristimo godinama unazad takođe nisu posebno ispitivane kod pacijenata sa reumatskim bolestima. Međutim, to ne treba da bude prepreka za vakcinaciju, jer prosto je nemoguće praviti istraživanja u svakoj grupi pacijenata.

Da li mogu da očekujem da vakcina aktivira autoimunsku bolesti?

Mnogo se govori o tome da davanje vakcina može da pokrene autoimunske bolesti. Iako postoji dosta podataka da vakcine mogu da pokrenu neke autoimunske fenomene to je u dosta retko i korist od vakcinacije višestruko prevazilazi potencijalne rizike. Zapravo, sve ono što aktivira imunski system može da bude okidač za aktivaciju autoimunske bolesti, čak i obična prehlada, međutim svi mi koji se bavimo lečenje autoimunskih bolesti znamo da se to ekstremno retko dešava u praksi. Pored toga kod pacijenata koji su imali infekciju korona virusom javljaju se različita autotantitela, a što nije pokazano da se javlja nakon vakcinacije.

Koju vakcinu da primim ako imam autoimunsku bolest?

Pacijenti sa autoimunskim bolestima mogu da prime bilo koji mrtvu vakcinu. Sve vakcine u našoj zemlji su mrtve vakcine i mogu se primeniti bez problema.

Savet reumatologa za kraj:

Ako imate autoimunsku bolestu savet je da primite bilo koju dostupnu vakcinu čim pre!