Artroza je najčešća bolest zglobova u čijoj osnovi leži proces oštećenja i gubitka hrskavice, dok su u kasnijim fazama bolesti oštećeni gotovo svi elementi zgloba. Artroza je povezana sa procesom starenja, ali vreme kada će se pojaviti kod neke osobe u velikoj meri zavisi od genetske predispozicije i faktora rizika kojoj je osoba izložena. Odlaganje atroze i njeno adekvatno lečenje je od ključnog značaja za kvalitetan život u zrelom dobu, imajući u vidu da je artroza najčešći uzrok invalidnosti odraslih osoba.
Ishrana ima neusmnjiv uticaj na razvoje artroze zglobova. Jedan od najsnažnijih faktora za nastanak artroze je prekomerna telesna težina. Telesna mast ne oštećuje zglobove samo čistim mehaničkim opterećenjem, već se iz masnog tkiva luče i različiti faktori zapaljenja koji mogu značajno da ubrzaju proces artroze. Sasvim je jasno da zašto gojazne osobe imaju artrozu kuka i kolena, ali iznenađujujuće je što gojazni pacijenti imaju značajno češću i artrozu šaka, koje ne trpe teret prekomerne telesne težine. Iz tog razloga važan pristup u lečenju i prevenciji artroze je redukcija prekomerne telesne težine. Nažalost, gojazni pacijenti često imaju već razvijenu artrozu pa imaju smanjenu mogućnost za bavljenje fizičkom aktivnošću koja troši kalorije, što dodatno dovodi porastu težine, koja opet pogoršava artrozu. Na neki način pacijenti se često nađu u začaranom krugu iz koga teško izlaze bez odgovarajuće pomoći lekara. Ne samo ukupan unos kalorija već i tip ishrane utiče na naredovanje artroze. Osobe koje konzumiraju velike količine crvenog mesa, malo povrća, veliku količinu slatkiša i dosta omega 6 masnih kiselina koje se nalaze u suncokretovom ulju podstiču zapaljenske proces u organizmu koji ne samo da dovode do ubrzanog oštećenja krvnih sudova, već i do ubrzanog oštećenja zglobova.
Obolelima od artroze preporučuje se tzv. mediteranska dijeta koja je bogata ribom, orašastim plodovima, maslinovim uljem, belim mesom i velikom količinom povrća. U nekoliko ispitivanja pokazano je da ovakav tip ishrane smanjuje rizik za pojavu artroze zglobova.
Iako ima kontradikotrnih podataka u literaturi nekoliko ispitivanja je pokazalo da i odgovarajući unos vitamina C i E, kao i vitamina D smanjuju rizik za nastanak artroze. Najviše dokaza ima za vitamin D, za koji je pokazano da čak utiče na smanjenje bola u artrozi kolena. Osobe koje se zdravo hrane uglavnom imaju odgovarajući unos vitamina C i E, međutim na našim geografskim širinama često nedostaje vitamin D. Vitamin D skoro da i nema u hrani, već ga stvaramo u koži nakon izlaganja suncu. U periodu od oktobra do maja sunca nema dovoljno i vitamin D se definitivno mora unositi u obliku suplemenata.
Magnezijum utiče na nastanak ćelija hrskavičavog tkiva. Magnezijum takođe smanjuje proces kalcifikacije hrskavice-odnosno ’’proces okoštavanja’’ koji se javlja u artrozi. Osim toga, smanjuje zapaljenje i pokazano je da pacijenti koji imaju najniži unos magnezijuma imaju veći bol i brže napredovanje artroze kolena.
Unos dijetnih vlakana ima veliki uticaj na bakterije koje se nalaze u crevima. Bakterije imaju neusmnjiv i veliki uticaj na zdravlje zglobova i pojavu zapaljenja. Dijetna vlakna povećavaju broj ’’dobrih’’ bakterija koje smanjuju zapaljenje. Ona se nalaze u povrću, mahunarkama, voću, ali ih je moguće uzimati i u obliku suplemenata. Naročito veliki uticaj na crevne mikroorganizme ima unos oligofruktoze i inulina. Oligofruktoza i inulin su složeni šećeri koji se nalazi u različitim biljkama-banani, celom zrnu pšenice, crnom i belom luku, cikoriji. Oligofruktoza se uglavnom dobija iz cikorije, slatkastog je ukusa i može se koristiti kao zamena za šećer. Redovan unos inulina i oligofruktoze obezbeđuje zdravu crevnu mikrofloru što je na duži rok važno za prevenciju hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i artroza.
Glukozamin sulfat i hondroitin sulfat su složeni šećeri koji ulaze u sastav hrskavice i koji imaju nesumnjiv uticaj na artrozu zglobova, ali ćemo im zbog njihove važnosti posvetiti posebnu temu.
