Dopunska terapija mineralima često je neophodna za zdravlje i lečenje pojedinih bolesti. S obzirom na to da se u vidu suplemenata kupuju bez recepta, ljudi često prekomerno unose kalcijum i magnezijum. A onda za organizam može da nastane veća šteta nego korist.
Kolika je dnevna potreba za ovim mineralima i do čega može da dovede preterano konzumiranje, objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:
– Posebno izražene potrebe za kalcijumom imaju deca u periodu rasta, trudnice i osobe starije od 65 godina. Smatra se da većini odraslih treba 1.000 do 1.200 miligrama dnevno. Glavni izvori ovog minerala su mleko i mlečni proizvodi, a u nešto manjoj meri sardine, orašasti plodovi, susam, brokoli i drugo povrće. S obzirom na to da veliki deo populacije ne unosi odgovarajuće količine navedenih namirnica, često se preporučuje dodatno uzimanje kalcijuma u vidu suplemenata. Posebno starijima od 65 godina da bi se sprečio gubitak koštane mase i pojava osteoporoze, koji su karakteristični za proces starenja. Ipak, ova praksa nije toliko bezazlena, pa treba biti oprezan.
U kom smislu?
– Istraživanja su potvrdila da preterano uzimanje kalcijuma utiče na pojavu kardiovaskularnih bolesti, a posebno infarkta i moždanog udara. Iako naučnici nemaju jedinstven stav po ovom pitanju, doneta je odluka da se ženama preparati kalcijuma više ne propisuju rutinski za prevenciju preloma u postmenopauzi. Unos kalcijuma treba uvek da bude u dogovoru sa lekarom, isključivo u jasno indikovanim situacijama.
Šta se dešava kod prekomernog uzimanja preparata kalcijuma?
– Visok sadržaj u suplementima dovodi do brzog skoka koncentracije kalcijuma u krvi, a što za posledicu ima taloženje ovog minerala u zidovima krvnih sudova i stvaranje uslova za dalje komplikacije. Zapravo, dolazi do stvaranja arterijskih kalcifikata koji povećavaju rizik za nastanak kardiovaskularnih obolenja. Pojedina istraživanja su potvrdila da žene starije od 55 godina koje su uzimale suplement kalcijuma, imaju dvostruko veći rizik za pojavu infarkta miokarda u poređenju sa placebo grupom pripadnica istog pola. Zato bi trebalo koristiti suplemente sa niskom koncentracijom kalijuma, a doze podeliti u nekoliko unosa tokom dana.
A kada je reč o magnezijumu?
– Pokazalo se i da osobe koje unose optimalne količine magnezijuma ređe obolevaju od karcinoma debelog creva i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, suplementi ovog minerala mogu da pomognu i osobama sa migrenom, astmom, menstrualnim tegobama, gubitkom koncentracije i snage.
Koliko je dnevno potrebno uneti magnezijuma?
– Između 300 i 350 miligrama. Riznica magnezijuma je lisnato zeleno povrće, orašasti plodovi i mahunarke. Mineralne vode bogate magnezijumom takođe su dobar izbor. A ako se unosi kao suplement, najbolji izbor je magnezijumova so sa limunskom kiselinom.
A njegovi neželjeni efekti?
– Suplemente magnezijuma, bez konsultacije sa lekarom, ne bi trebalo da uzimaju srčani i bubrežni bolesnici. Prekomerne količine često izazivaju stomačne probleme praćene dijarejom, pad krvnog pritiska, hipotenziju, mučninu, povraćanje, usporen puls… Magnezijum može da uđe i u interakciju sa antibioticima, lekovima za krvni pritisak, dijabetes i osteoporozu, zbog čega ga je neophodno uzimati pod medicinskim nadzorom.
VITAMIN K2
Taloženje kalcijuma u krvnim sudovima dovodi do gubitka elastičnosti, tako da oni postaju krti i propadaju, što povećava rizik od infarkta. Neželjeni efekti mogu da se izbegnu ukoliko se preparatu kalcijuma doda i vitamin K2. On aktivira osteokalcin i matrix gla proteine, koji pozitivno deluju i na kosti i na krvne sudove. S obzirom na to da hrana bogata vitaminom K2 nije toliko prisutna u ishrani zapadne civilizacije, preporučuje se unos prirodnog vitamina K2 u obliku preparata. Takođe, za apsorbovanje kalcijuma iz creva neophodno je da u organizmu ima dovoljno vitamina D, koji se dobija izlaganjem sunčevim zracima ili putem suplemenata.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:541081-Oprezno-sa-suplementima
