Kako se zaštititi od slobodnih radikala?

I laici su, preko medija, ponešto čuli o slobodnom radikalima i njihovom uticaju na razvoj mnogih bolesti. Istovremeno, kroz masovne reklame nude se različiti programi sa antioksidansima koji bi trebalo da štite od „pogubnog“ dejstva slobodnih radikala i omoguće duži i kvalitetniji život, uz zadržavanje mladalačkog izgleda. Postojanju i uticaju slobodnih radikala nisu odoleli ni naučnici u svetu koji se bave ozbiljnim istraživačkim radom, zbog čega ova tema i zaslužuje pažnju.Šta su zapravo slobodni radikali, objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju.

– U strogo hemijskom smislu, slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona, što ih čini veoma reaktivnim. U stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima, i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Ovakvo ponašanje biološki je značajno, jer biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti kada pretrpe oštećenje pod uticajem slobodnih radikala, gube svoju biološku funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu.

 Kako slobodni radikali nastaju?

– Normalno se stvaraju u organizmu, pri čemu najveći deo nastaje tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja koje je neophodno za opstanak života. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice, mitohondrije, neophodne za produkciju energije. U njima dolazi do sagorevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika, što i dovodi do oslobađanja energije koja se troši u svim procesima u organizmu. U tom procesu normalno se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što i pravi slobodne kiseonične radikale. Zapravo, jedan do pet odsto udahnutog kiseonika pretvara se u slobodne radikale. Nastaju i aktivnošću enzima koji vrše detoksikaciju toksičnih materija i lekova u jetri. Povećan unos različitih toksina i lekova dovodi do povećanja aktivnosti specifične supstance citohroma P-450 u jetri, a samim tim i veće produkcije slobodnih radikala. Slobodni radikali nastaju i prilikom normalnog odgovora na infektivne agense, gde ćelije imunskog sistema uz njihovu pomoć ubijaju mikroorganizme, i na taj način organizam štite od invazije patogenih uzročnika.

 Kako se organizam brani od slobodnih radikala?

– Za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. Antioksidanse uglavnom čine enzimi koji inaktiviraju (sprečavaju aktivnost) slobodne radikale, razni proteini koji vezuju slobodne jone metala koji mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala, kao i razni drugi molekuli. Takođe, treba istaći da pored slobodnih radikala koji normalno nastaju u organizmu, postoje i agensi iz spoljašnje sredine sa istovetnim dejstvom. Jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima, samo su neki od činilaca koji mogu da doprinesu povećanoj produkciji slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa. Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od 150 bolesti. Za neke bolesti postoje jasni dokazi da su slobodni radikali jedan od glavnih uzročnika, dok za većinu ta veza nije sasvim jasna. Naime, svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, ali nije uvek jasno da li je pre bolesti postojala povećana količina slobodnih radikala koji su izazvali patološki proces, ili je sama bolest oštetila tkivo i uzrokovala nastanak slobodnih radikala. No, bez obzira na način nastanka, slobodni radikali učestvuju u daljem toku oštećenja tkiva i doprinose održavanju patološkog procesa. Slobodne radikale, odnosno oksidativni stres, stručnjaci povezuju sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, raznim vrstama karcinoma, starenjem, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, s tim što spisak nije konačan i stalno se dopunjuje.

 Za koje bolesti su slobodni radikali posebno odgovorni?

– Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju slobodni radikali. Ovo je posebno važno imajući na umu da su srčani i moždani udar, kao posledice ateroskleroze, danas najvažniji uzrok umiranja u visoko i srednje razvijenim zemljama. Slobodni radikali su, takođe, u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno DNK molekule, što može da dovede do nastanka različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu. Dokazano je da je pojava metastaza nekih tumora povezana sa povećanom produkcijom slobodnih radikala. Međutim, primena antioksidanasa kao dodatne terapije u lečenju obolelih od raka, ne može da se preporuči, jer nema dokaza o njihovoj delotvornosti.

 Koliko su slobodni radikali odgovorni za proces starenja?

– Starenje kao fenomen intrigira ljude od davnih vremena. Smatra se da je starenje, zapravo, posledica akumulacije oštećenja nastalih pod dejstvom slobodnih radikala. Smatra se, takođe, da smanjenje metaboličke aktivnosti može da produži životni vek. Jer, ukoliko je veća metabolička aktivnost, veća je aktivnost mitohondrija i potrošnja kiseonika, pa samim tim veća i produkcija slobodnih radikala. Smanjen unos hrane, odnosno kalorijske restrikcije, takođe pomažu produženju života. Kalorijska restrikcija odlaže i pojavu kancera, a čuva moždane funkcije tokom starenja. Međutim, to ne znači da treba kalorije svesti na puki minimum. Dnevni minimum za snabdevanje organizma esencijalnim hranljivim materijama je oko 1.400 kalorija, što za svaku osobu pojedinačno treba da odredi stručnjak.

 Šta mi možemo da uradimo da bi se što efikasnije izborili sa slobodnim radikalima?

– Da se potrudimo da što zdravije živimo. A to znači da treba da se unosi antioksidansima bogata hrana, odnosno voće i povrće bogato antioksidansnim vitaminima C, E, beta-karotenom i bioflavonoidima kao supstancom. Ovakve namirnice smanjuju rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa i različitih vrsta karcinoma. S druge strane, unos vitamina C, E i beta-karotena u vidu suplemenata, nema protektivni efekat na pojavu hroničnih bolesti, zbog čega se i ne preporučuje.

 Šta je još delotvorno?

– Fizička aktivnost, a brzi hod je najoptimalniji. U njemu su sadržane gotovo sve druge fizičke aktivnosti, pri čemu se izbegava prekomerno opterećenje zglobova i kardiovaskularnog sistema, što je svojstveno trčanju. Idealno bi bilo da se hoda pet puta nedeljno po 45 minuta umerenim tempom. Takvim tempom da se osoba oseća komforno, ali da bude toliko intenzivan da ne omogućava normalan govor bez napora. Ograničenje unosa lekova i smanjenje izlaganja različitim toksinima, predstavlja još jedan vid borbe protiv slobodnih radikala. Kada je reč o lekovima, ne misli se na one koje je propisao lekar, već na lekove u samolečenju. Preteran unos alkohola takođe doprinosi stvaranju nepoželjnih slobodnih radikala. S druge strane, umeren unos alkohola poput crnog vina poželjan je, jer sadrži brojne antioksidanse i smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

VITAMINI

Vitamina C najviše ima u citrusnom voću, svežoj crvenoj paprici, kiviju, ali i u drugom svežem voću i povrću. Zbog termolabilnosti vitamina C na višim temperaturama, poželjno je da se voće i povrće jede u svežem stanju.

Vitamina E najviše ima u orašastim plodovima, pšeničnim klicama i različitim vrstama biljnih ulja. Veoma je poželjno da se unosi tamnozeleno povrće, jer pored beta-karotena sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očuvanje vida, odnosno staračke degeneracije žute mrlje.

Bioflavonoida najviše ima u različitim biljnim čajevima, kakao prahu, crnoj čokoladi. Od čajeva najviše ih ima u zelenom, ali i u čajevima od kamilice, nevena, i šarplaninskom čaju.

ZAČINI I ŠEĆER U KRVI
Bilje i začini štite od posledica visokog nivoa šećera u krvi, tvrde naučnici sa Univerziteta Džordžija u Americi. Do ovog zaključka oni su došli proučavajući ekstrakte iz 24 najčešće korišćenih začina i bilja, u kojima su otkrili antioksidanse koji sprečavaju oštećenja ćelija i tkiva, čestog uzročnika visokog nivoa šećera u krvi. Začinsko bilje je idealan izbor antioksidanasa, jer je zdrav dodatak ishrani, siromašno u kalorijama i sa relativno niskom cenom. Njegova upotreba je višestruko korisna za organizam, dok u bogatstvu ukusima razveseljava jezik i nepce.