Bol u zglobu

Bol u zglobu je jedna od najčešćih tegoba koja muči ljude starije od 40 godina. Kada se urade ispitivanje o prisustvu bola u zglobovima, trećina odraslih će prijaviti da je u poslednjih mesec dana imala bol u nekom zglobu. Kod mlađih ljudi bol je obično vezan za povrede zglobova, a ređe je uzrokovan autoimunskim bolestima. Kod pacijenata starijih od 40 godina bol najčešće izazivaju degenerativna oboljenja zgloba koja su povezana sa oštećenjem hrskavice, ali i drugih struktura zgloba.

Ređe bol izaziva taloženje kristala mokraćne kiseline (giht), autoimunski procesi (reumatoidni artritis, sistemske bolesti vezivnog tkiva), infekcije, tumori i drugi uzročnici. Bol nekada ne potiče od samog zgloba, već od okolnih struktura, ali pacijent ima utisak da ga boli zglob. Tipičan primer je bol u ramenu koji u najvećem broju slučajeva potiče iz okolnih tetiva, a ne iz samog zgloba ramena.

Kako izgleda kad boli zglob?

Bol u zglobu može da izgleda vrlo različito u zavisnosti od toga šta je dovelo do oštećenja zgloba.
Bol nakon povrede: Obično se radi o jakom bolu, pacijenti su skoro uvek svesni momenta kada se povreda dogodila. Neretko je bol praćen otokom zgloba, često je zglob topao, a mirovanje olakšava bol.

Bol kod degenerativnog oštećenja zgloba odnosno kod artroze ili osteoartritisa: Kod većine pacijenata koji imaju degenerativna oštećenja zgloba bol nastaje postepeno. Kada je u pitanju artroza kolena najčešće se prvo javlja bol prilikom hoda niz stepenice. Često postoje i duži periodi bez bola. Kod većine pacijenata nakon većeg opterećenja dolazi do naglog pogoršanja tegoba i tada može da dođe do otoka kolena. Artoza šaka obično počinje pojavom bolnih čvorića na prstima. Artroza kuka najčešće počinje bolom u preponi koji se dalje širi na spoljašnju i zadnju stranu kuka.

Bol u reumatoidnom artritisu i drugim autoimunskim bolestima: Bol je izraženiji tokom noći i jutra. Nekada može da počne postepeno i da se vremenom pogoršava, a nekada može da nastane akutno, odnosno da se pacijent probudi sa vrlo ozbiljnim bolom. Bol je praćen dugotrajnom ukočenošću zahvaćenog zgloba kojia traje obično duže od 30 minuta. Često je prisutan otok zgloba i uglavnom je zahvaćeno više zglobova. Bolovi su često praćeni opštom slabošću, lošim raspoloženjem i umorom.

Bol u gihtu najčešće počinje vrlo akutno, najčešće na palcu na nozi. Zglob vrlo jako zaboli, pocrveni i otekne. Otok traje najčešće nekoliko dana, a potom spontano prolazi.

Bol kod fibromijalgije najčešće nije dobro lokalizovan. Pacijenti imaju i bol u mišićima, često kažu da ih sve boli. Najveći bol se oseća u takozvanim fibromijalgičnim tačkama koje su na mestu spojeva mišića i pripadajućih tetiva. Bol se pogoršava sa povećanjem stresa i jako slabo reaguje na klasićčne lekove protiv bolova. Često je ujutru prisutna ukočenost, zglobovi ne otiču, ali pacijenti nekada imaju subjektivni osećaj da su im zglobovi otečeni.

O čemu se radi kad boli jedan zglob?

Najčešće se kao pojedinačni bol u zglobu javlja bol u kolenu. Kad bol nije praćen otokom i kada se radi o pacijentima koji imaju preko 40 godina najčešće se radi o gonartrozi, odnosno oštećenju hrskavice kolena. Kada je zglob otečen i topao, a radi se samo o jednom zglobu uvek se mora razmotriti mogućnost infekcije zgloba, naročito ako pacijent ima povišenu temperaturu. Otok jednog zgloba može da se javi i u gihtu, a retko otokom jednog zgloba počinju druge bolesti kao što je na primer reumatoidni artritis.

Šta kad boli nekoliko zglobova?

U reumatologiji je poznat termin oligoartitis koji označava da pacijenta boli mali broj zglobova odnosno 2 do 4 zgloba. Oligoartritis se javlja kod pacijenata sa takozvanim seronegativnim spondiloartropatijama u koje spadaju reaktivni artritis, psorijazni artritis, artritis povezan sa bolestima creva i ankilozirajući spondilitis. Kada su u pitanju mladi, seksualno aktivni ljudi najčešće se radi o reaktivnom artritisu. Tada su najčešće zahvaćeni veliki zglobovi kao što su koleno, skočni zglob ili lakat.

Šta kad boli više zglobova?

Zapaljenje 5 i više zglobova se naziva poliartritis. Najčešće su zahvaćeni zglobovi šaka. Ovakav tip bola u zglobovima je najčešći u reumatoidnom artritisu i u sistemskim bolestima vezivnog tkiva (npr. kod sistemskog lupusa).

Kako se postavlja dijagnoza kad postoji bol u zglobu?

Nekada je razlog bola u zglobu vrlo očigledan, kada se radi na primer o povredi. Međutim većina bolova u zglobovima zahteva precizniju dijagnostiku. Prvi korak je da se obavi pregled reumatologa. Često će biti neophodno da se urade standardne laboratorijske analize kao što su sedimentacija, krvna slika, opšta biohemija i pregled urina. Reumatolog će nekada zahevati da se urade dodatne specijalizovane imunološke analize. Ultrazvučni pregled zglobova može da pomogne da se rano postavi dijagnoza reumatoidnog artritisa što je ključno za dobar ishod lečenja. Takođe ultrazvučni pregled zglobova ima veliki značaj i za postavljanje dijagnoze gihta, artroze i otkrivanja prisustva tečnosti u zglobu. Nekada su potrebna i rendgenska snimanja ili snimanje magnetnom rezonancom kako bi se postavila prava dijagnoza.

Kako sebi pomoći kad boli zglob?

1. Mirovanje: kod povreda zgloba i akutnog zapaljenja mirovanje često olakšava tegobe. Međutim treba biti oprezan jer dugotrajno mirovanje može da dovede do kontrakture odnosno ukočenja zgloba koje nekad zahteva i više meseci rehabilitacije kako bi se povratila funckija.
2. Hladne obloge: Uvek kad je zglob topao i otečen hladne obloge doprinose smanjenu tegoba.
3. Tople obloge se koriste za hronično obolele zglobove. Toplota opušta mišiće i popravlja pokretljivost. Korišćenje toplih obloga na akutno zapaljene zglobove može značajno da pogorša stanje.
4. Korišćenje lokalnih antireumatika u obliku gelova i krema može da pomogne kod bola u zglobu različitih uzroka.
5. Uzimanje preparata paracetamola ili nekog antireumatika (npr. ibuprofena) tokom nekoliko dana može da smanji bol i otok zgloba.

Kada se javiti lekaru ako je prisutan bol u zglobu?

Uvek treba potražiti pomoć reumatologa ako je zglob otečen i ako tegobe ne prolaze nakon 7 dana kućnog lečenja. Ako su bolovi u zglobovima praćeni temperaturom, promenama po koži, lošim opštim stanjem pomoć treba potražiti odmah.

Kako može da se leči bol u zglobu?

Bol u zglobu treba da se leči otklanjanjem uzročnika koji je doveo do bola, ako je to ikako moguće.
Kada je u pitanju bol koji potiče od degenerativnih bolesti različite procedure mogu da dovedu do olakšanja tegoba, kao što je primena glukozamina, redukcija telesne težine i redovno vežbanje. Kod ozbiljnih oštećenja zgloba primenjuju se lekovi direktno u zglob. Tako možemo da damo kortikosteroide koji smiruju zapaljenje. Dugoročno poboljšanje može da se postigne primenom hijaluronske kiseline. Hijaluronske injekcije se najčešće daju u koleno i kuk, ali se mogu dati i u druge zglobove. Hijaluron smanjuje zapaljenje, menja biomehanička svojstva sinovijalne tečnosti i dugoročno smanjuje bol i povećava pokretljivost zgloba. Plazma bogata trombocitima se koristi uglavnom kod mlađih ljudi, ima određeni regenerativni potencijal i služi za dugoročnu redukciju tegoba. Matične ćelije iz masti i iz kostne srži takođe su pokazale obećavajuće rezultate u lečenju artroze zglobova.

Kada se radi punkcija zgloba?

Puncija zgloba se radi uvek kada želimo da dobijemo tečnost iz zgloba da uradimo određenu analizu ili pak želimo da primenimo lek u zglob. Idealno je da se punkcije rade pod kontrolom ultrazvuka jer na taj način se potpuno eliminiše mogućnost da se povredi neka strukutra zgloba i diskomfor pacijenta se svodi na minimum. U našoj ordiniaciji se sve intervencije rade po kontrolom ultrazvuka uz prethodnu primenu lokalne anestezije. Kod onih pacijenata, gde postoji značajna količina tečnosti u zglobu, samom punkcijom se postiže vrlo brzo olakšanje tegoba. Skoro uvek se nakon izvlačenja tečnosti iz kolena kroz istu iglu daje lek u koleno tako da postoji samo 1 ubod.
Više o punkciji zgloba možete pročitati klikom na link.

Kako mogu da sprečim da me bole zglobovi?

Najviše može da se učini za prevenciju degenerativnih bolesti zglobova. Ključ je u održavanju normalne telesne težine i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Prekomerna težina neminovno, pre ili kasnije, dovodi do oštećenja nosećih zgobova kao što su kuk ili koleno. Čak gojazne osobe imaju značajno veće problem i sa artrozom šaka, iako ti zglobovi nisu opterećeni prekomernom težinom. Kod osoba koji imaju veliki rizik od nastanka artroze kao što su gojazni, dijabetičari i tako dalje pokazano je da suplementi kristalnog glukozamin sulfata mogu da smanje rizik od nastanka simptomatske artroze zglobova.