Bol u kolenu

Bol u kolenu može da ima brojne uzroke. On može da potiče iz samog zgloba kolena, ali može da bude porekla iz okolnih tetiva, sluznih kesica ili mišića. Bol može da bude izražen samo prilikom hoda, ili se pak kod nekih bolesti javlja čak i u mirovanju.

Šta najčešće muči pacijente kada je reč o bolu u kolenu?

Kod većine pacijenata bol se javlja prilikom hoda odnosno oslanjanja na nogu. Bol koji se javlja u mirovanju je ozbiljniji simptom i skoro uvek zahteva pregled od strane lekara. Bol može biti praćen otežanim savijanjem kolena, ukočenošću, a nekada se javlja i otok zgloba. Kod degenerativnih bolesti se javlja pucketanje prilikom pokreta kolena, koje kod uznapredovale bolesti može da da bude i jasno čujno. Kod nekih bolesti koleno je toplo, nekada i crveno.

Kada se treba obratiti lekaru?

Uvek kada ne možete da se oslonite na nogu ili ako je koleno nestabilno, uvek kada je koleno otečeno, kada ne možete u potpunosti da opružite ili ispravite koleno, kada je prisutna povišena temepratura, crvenilo ili jak bol u kolenu. Lekaru se treba obrati i nakon povrede kolena koje su povezane sa jakim bolom.

Pet načina kako da sebi pomognete ako imate bol u kolenu

1. Kratkotrajno mirovanje: Naročito nakon povrede ili drugog iznenadnog bola u kolenu kratkotrajno mirovanje utiče na smanjenje bola. Iako je pacijentkima često lakše da nogu drže u polusavijenom položaju (obično ispod kolena postave urolani peškir), ovakav položaj treba uvek izbegavati jer to može da dovede do fleksione kontrakture, odnosno kod nekih bolesti se može desiti da koleno ostane u polusavijenom položaju što kasnije ima veoma nepovoljan uticaj na hod.
2. Hlađenje kolena: Kod akutnog bola u kolenu, naročito bola nakon povrede hlađenje kolena ima izražen uticaj na bol. Uvek kada postoji blagi otok kolena, hlađenje kolena će imati pozitivan uticaj. Važno je izbegavati dugotrajnu direktnu primenu leda na obolelo koleno jer može izazvati opektine. Savet je da se preko tanke pamučne krpe primene zaleđeni kriogelovi (ili pak bilo šta drugo iz zamrzivača) drži 10-15 minuta i ponovi više puta u toku dana.
3. Nošenje stabilizatora za koleno: Stabilizatori za koleno od elastičnim materijala olakšavaju bol prilikom hoda
4. Lokalna primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova: Na koleno se mogu primeniti gelovi koji sadrže diklofenak, etofenamat i druge lekove. Gelove treba namazati 2-3 puta na dan u tankom sloju.
5. Primena nesteroidnih antiinglamatornih lekova koji se piju: Bez recepta u apoteci se mogu nabaviti preparati ibuprofena. Savet je da se kod akutnog bola u kolenu primenju ibuprofen tri puta na dan po 400mg. Lek treba uzimati najduže 3 dana, a ako tegobe i dalje traju treba se javiti lekaru.

Koji su najčešći razlozi za bol u kolenu?

Gonartroza

Gonartroza je veoma česta degenerativna bolest kolena. Bolest počinje podmuklo u radno aktivnom periodu. Obično pacijenti u početku osećaju blagi bol na veće fizičko opterećenje. Bol je obično periodičan i većina pacijenata navodi da je tegobe imala i nekoliko godina pre prvog javljanja lekaru zbog bola u kolenu.

Tipičan prvi simptom je bol koji se javlja prilikom silaska niz stepenice. Kako bolest napreduje bol se javlja stalno prilikom uobičajenog hoda, a kod uznapredovale artroze bol se nekada javlja i prilikom ležanja u postelji, naročito u neodgovarajućem položaju. U uznapredovaloj artrozi kolena može da dođe do otoka kolena i pojave tečnosti u zglobu kolena. Ovakva situacija uvek zahteva lekarsku intervenciju kako bi se postavila pravilna dijagnoza i sprovela odgovarajuća tertapija. Više o gonartrozi možete da pročitate ovde.

Patelofemoralna nestabilnost

Radi se o predispoziciji čašice kolena da se izmesti iz svog uobičajenog položaja. Pacijenti se žale da im se čašica pomera prilikom odreženih pokreta što je često praćeno bolom. Dijagnoza se postavlja klinički, a dodatne dijagnostičke procedure služe da otkriju anatomske promene koje su odgovorne za dislokaciju. Lečenje se sprovodi imobilizacijom, nakon koje sledi fizikalno lečenje. Retko je neophodna hirurška intervencija.

Skakačko koleno

Skakačko koleno se javlja zbog hroničnog oštećenja tetive koja vrši opružanje kolena. Obično se javlja kod sportista čije discipline zahtevaju skakanje. Bol se javlja prilikom skakanja ili trčanja. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a potvrda dijagnoze se može jednostavno učiniti ultrazvučnim pregledom.

Lečenje se sprovodi poštedom od fizičke aktivnosti i primenom analgetika. U komplikovanim slučajevima, kao i kod sportista koji ne mogu da sprovedu odgovarajuće rasterećenje veoma uspešno se može primeniti plazma bogata trombocitima.

Prepatelarni burzitis

Prepatelarni burzitis je zapaljenje sluzne kesice koja se nalazi na prednjoj strani kolena, najčešće kao posledica traume ili zbog taloženja kristala, najčešće kalcijum pirofosfata. Imajući u vidu da se javlja kod pacijenata koji iz nekog razloga kleče, poremećaj je u narodu poznat kako parketarsko koleno. Lečenje se sprovodi odmorom, primenom lokalnih analgetika, dok u težim slučajevima mora se evakuiše sadržaj sluzne kesice i primene preparati kortikosteroida.

Burzitis pes anserinusa

Pes anserinus je zajednička tetiva, odnosno pripoj nekoliko mišića neposredno ispod kolena. Ispod ovog pripoja nalazi se sluzna kesica koja može da se zapali. Poremećaj je vrlo čest, a povezan je sa prekomernom fizičkom aktivnošću, a vrlo često se na njega žale i pacijenti koji imaju poremećen metabolizam glukoze, odnosno šećeru bolest i insulinsku rezistenciju.

Burzitis pes anserinusa je praćen bolom u predelu unutrašnje strane kolena, odnosno predela neposredno ispod kolena, često se javlja otok, crvenilo i povišena lokalna temperatura. Leči se primenom hladnih obloga, lokalnim antireumatskim mastima, a često je neophodna infiltracija lokalnim kortikosteroidnim preparatima.

Artritis kolena

Koleno kao i drugi zglobovi može biti zahvaćeno reumatoidnim artritisom, ili pak nekom drugom vrstom artritisa. U artritisu su tegobe obično vrlo izražene, često je u kolenu prisutna velika količina tečnosti i najčešće se bolest ravije prilično naglo. Naročito kada u kolenu postoji izliv kod mlađih pacijenata uvek se mora misliti i o mogućnosti da se radi o artritisu.

Najpouzdaniji način da se postavi dijagnoza artritisa kolena je analiza sinovijalne tečnosti. U zglobu koji je zahvaćen procesom artritisa uvek se nađe velika količina belih krvnih zrnaca, za razliku od degenerativnih bolesti ili povreda, kada je broj leukocita u sinovijalnoj tečnosti uvek mali.

Povrede kolena

Povrede kolena najčešće nastaju tokom sportskih aktivnosti koje su praćene velikim mehaničkim opterećenjem koje je najčešće udruženo sa neodgovarajućim položajem. Najčešće se dešavaju povrede meniskusa i ukrštenih veza.

Povrede su praćene bolom, a često se dolazi i do izliva u zglob kolena. Veće povrede mesniksusa i ukrštenih veza se obično rešavaju operativno. Manje povrede, naročito ako su nastale na terenu degenerativno izmenjenih meniskusa se mogu lečiti konzervativno primenom fizikalne terapije.

Primena plazme bogate trombocitima može značajno da ubrza oporavak i omogući povratak na normalne aktivnosti.

Bekerova cista (poplitealna cista)

Bekerova cista je šupljina ispunjena sinovijalnom tečnosšću lokalizovana sa zadnje strane kolena. Kod odraslih je obično udružena sa patološkim procesima u samom zglobu kolena, najčešće sa gonartrozom. Cista, naročito ako je velika može da pravi osećaj zatezanja, kao i bol sa zadnje strane kolena. U nekim slučajevima cista može da pukne i da se njen sadržaj izlije u potkolenicu. Ovo stanje može da podseća na trombozu dubokih vena potkolenice i da navede na pogrešan zaključak. Cista se leči evakuacvijom sadržaja i primenom lokalnih kortikosteroida.