Artritis, kao hronično stanje, može da izazove različite simptome, među kojima se ističu bol i nelagodnost. Pacijenti širom sveta, bore se sa istim simptomima. Opcije lečenja su različite, a kada je reč o lekovima koji su deo obavezne terapije, važno je biti upoznat i sa negativnim efektima i potencijalnim rizicima po zdravlje. Upoznavanje sa rizicima može da pomogne pri donošenju informisanih odluka.
U današnjem blogu, istražujemo rizike i nuspojave povezane sa uobičajeno prepisanim lekovima za artritis.
Oprez kod uzimanja novih lekova za artritis
Kada su u pitanju lekovi za artritis, važno je biti oprezan. Naići ćete na mnoštvo reklama, mišljenja i recenzija, i učiniće vam se da je dobro da pored klasične terapije, isprobate još nešto. Ipak, oprez mora da postoji. Neinformisane i nagle odluke, bez prethodne konsultacije sa lekarom mogu da budu štetne po vaše zdravlje.
Pre nego što kupite lek i primenite ga, razgovor sa lekarom može da utiče na sticanje svih potrebnih znanja o dejstvu leka, ali i o potencijalnim rizicima (koji u nekim slučajevima uopšte nisu zanemarljivi!).
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se često mogu dobiti i bez recepta, a koriste se za ublažavanje bolova i kod upale. Grupacija lekova koji uključuju iboprofen i naproksen nalaze se u slobodnoj prodaji, dok postoje i određene vrste koje se dobijaju isključivo na recept.
Nesteroidni antiinflamatorni i nus pojave:
- Iritacija stomaka; može dovesti do krvarenja i čireva, posebno kod dugoročne upotrebe leka.
- Postoji rizik po kardiovaskularno zdravlje, a određeni lekovi imaju potencijalni rizik od srčanog i moždanog udara.
- Deluju na oštećenje bubrega; dugoročna terapija može da ošteti funkciju bubrega, pogotovo kod osoba koje imaju predispozicije za oboljenje bubrega.
- Deluju na oštećenje jetre prilikom dugogodišnje upotrebe.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su veoma moćni (ponekad i spasonosni!) kod upalnih stanja i koriste za ozbiljne simptome artritisa. Oni se obično prepisuju za kratkoročnu upotrebu, koja je pod nadzorom lekara, uz brojne mere opreza. Dugoročno korišćenje kortikosteroida, može da dovede do neželjenih efekata.
Kada se koriste u kratkom vremenskom periodu, mogu da dovedu do povećanja težine, ali i do otečenosti tela. Krvni pritisak može naglo da skoči, posebno kod pacijenata koji već imaju problema sa pritiskom. Takođe, kortikosteroidi deluju i na povećanje šećera u krvi, pa dijabetičari treba da budu na oprezu.
Kada se koriste u dugoročnoj terapiji, ovi lekovi izazivaju niz neželjenih simptoma, koji se sveukupno nazivaju Kušingov sindrom.
Može da dođe do atrofije kože, odnosno do stanjivanja kože, ukoliko se koriste kreme sa kortisteroidima. Moguća je i atrofija mišića, koja ne mora da bude nužno nuspojava leka, već i posledica same bolesti sa kojom se pacijent bori.
U dugoročnim terapijama, javlja se osteoporoza, kod velikog broja pacijenata. Pod nadzorom lekara, terapija se usklađuje sa dodatnim suplementima i vitaminima, kako bi se očuvala optimalna gustina kostiju.
Rizici usled korišćenja kortikosteroida mogu da budu pojava kardiovaskularnih bolesti, pojava čira na želucu, mentalni problem (nesanica, anksioznost, depresija), sklonost ka infekcijama.
Antireumatski lekovi koji modifikuju bolest
Antireumatski lekovi se koriste za usporavanje progresije reumatoidnog artritisa i drugih oblika artritisa i oni uključuju metotreksat, hidroksihlorokin i leflunomid.
Rizici i neželjeni efekti:
Antireumatski lekovi mogu da deluju na oštećenje jetre, pa se zato savetuju redovni testovi funkcije jetre. Povećava se rizik od različitih oblika infekcija u telu, jer ovi lekovi modifikuju imunološki odgovor. Pacijenti postaju podložni infekcijama, i potreban je dodatan oprez, kako bi se infekcije predupredile ili pravovremeno lečile.
Moguće su promene u broju krvnih zrnaca. Bela krvna zrnca mogu abnormalno da se povećaju. Pacijenti su u obavezi da povremeno testiraju krv i da zajedno sa svojim lekarom, prate rezultate i efekte terapije.
Antireumatski lekovi mogu da oštete pluće, izazivaju različite respiratorne probleme, među kojima i podležnost ka upali pluća.
Biološki agensi
Biološki agensi su savremeni lekovi koji ciljaju na specifične komponente imunog sistema. Dobijeni su genetskim inžinjeringom i imaju sposobnost da regulišu imunski odgovor. U proteklih dvadeset godina, biološki agensi su uticali na poboljšanje terapija i regulaciju mnogih bolesti. Efikasni su, ali izazivaju različite nuspojave, a neke od njih, mogu da ugroze zdravlje i život pacijenta.
Terapija je agresivna po organizam, ali je i veoma delotvorna kod razvijenog stepena artritisa.
Neželjeni efekti bioloških agensa:
- Sklonost ka čestim i ozbiljnijim infekcijama se povećava. Gljivične infekcije mogu da budu česte.
- Kod primene injekcija, reakcije su u većini slučajeva nezaobilazne, a one uključuju bol, crvenilo i otok na mestu injekcije.
- Moguće su i alergijske reakcije, a neki pacijenti se mogu suočiti i sa anafilaksijom. Moguće je da se jave i odložene reakcije osetljivosti na lek, među kojima su bol u mišićima, groznica, osip, otežano gutanje, pojava koprivnjače.
Terapije biološkim agensima sprovode se pod strogom kontrolom lekara.
Kako da smanjite rizike?
Svi lekovi (bez obzira na bolest i stanje pacijenta), dolaze sa određenim rizicima. Efekti se mogu preduprediti ili umanjiti, ali u tome treba da učestvuje vaš lekar. Donošenje bilo kakvih samostalnih odluka bez nadzora lekara, može da ima negativne posledice po vaše zdravlje.
Ukoliko uočite promene zbog kojih ste zabrinuti, brzi testovi krvi mogu da vam pomognu da budete sigurni šta se dešava u vašem organizmu. Na taj način, otkrivaju problemi u ranoj fazi. Osim testova krvi u laboratoriji, vodite računa i radite testove za jetru. Ukoliko primetite bilo kakav problem ili nagoveštaj, obevstite svog lekara o tome, kako biste dobili dodatak terapiji ili njenu izmenu.
Obratite pažnju na gustinu kostiju. To se posebno savetuje kod upotrebe kostikostesteroida u periodu koji je duži od tri meseca. Kako određeni lekovi povećavaju rizik od kožnih bolesti, među kojima je i rak kože, savetuje se da jednom godišnje (čak i ako ne primećujete bilo kakve promene), posetite dermatologa i detaljno pregledate kožu lica i tela.
Zaključak
Za kraj, važno je napomenuti da uvek treba da pratite preporuke svog lekara i da poštujete dozu i način primene leka, kako biste ostali bezbedni.
Lečenje artritisa uključuje pristup i zajedničke napore pacijenta i lekara, kako bi terapija bila efektivna, i kako bi se eliminisali ili umanjili potencijalni rizici bilo kog leka. Ono što možemo da zaključimo jeste da tehnologija i istraživanja veoma napreduju i u narednim godinama, očekujemo da će postojati mnogo više opcija, sa manje neželjenih pojava.
Nadamo se da vam je ovaj članak pomogao, i obavezno ga podelite sa osobama koje imaju artritis.
