U našim crevima živi ogroman broj bakterija. Njihov broj je čak veći od broja naših ćelija. Smatra se da čak do 3% telesne mase čine bakterije. Bakterije u crevima su izuzetno važne jer stvaraju neke od ključnih supstanci kao što je na primer vitamin K; imaju ulogu u obradi hranljivih materija, regulišu osećaj sitosti i gladi i snažno utiču na imunski sistem.
Svaki čovek ima svoje karakteristične bakterije. Zanimljivo je da gojazni ljudi češće imaju određene tipove bakterija. Čak su naučnici imali ideju da će transplantacijom stolice mršavih ljudi uspeti da kod gojaznih promene crvenu floru i redukuju telesnu težinu. Nažalost, ovaj ekspriment nije sasvim uspeo, ali su primećeni određeni pozitivni metabolički efekti.
Nego da se vratimo na uticaj crevne flore na artrozu. Iako je svima poznato da od artroze značajno češće boljevaju gojazne osobe, gojaznost ne oštećuje zglobove samo mehaničkim opterećenjem. Iz masnog tkiva se luče susptance adipokini koji imaju uticaj na napredovanje artroze zglobova. Ono što je izgleda čak i važnije od adipokina je crevna flora gojaznih osoba. U crevima gojaznih osoba nalazi se veći broj ‘’loših bakterija’’ koje izazivaju zapaljenje i ubrzavaju ne samo artrozu, već i druge hronične bolesti kao što su ateroskleroza i ostoeporoza.
Ono što je dobro, mi možemo da utičemo na crevnu floru. Mediteranska ishrana koja sadrži puno voća, povrća i zrnevlja obuhvata i veliku količinu biljnih vlakana koji služe kao hrana za ‘’dobre bakterije’’, što utiče na smanjenje hroničnog zapaljenja. Suprotno tome, ishrana siromašna biljnim vlaknima, a bogata prerađenom hranom, rafinisanim šećerima i mastima favorizuje razmnožavanje ‘’loših bakterija’’ koje su povezane sa zapaljenskim bolestima.
Pored ishrane, na crevnu floru možemo da utičemo uzimanjem probiotika i prebiotika. Probiotici su kulture bakterija koje se piju u obliku suplemenata. Danas postoji mnogo probiotika na tržištu koji se međusobno razlikuju po kulturama bakterija koje se u njima nalaze. U zavisnosti od bakterija koje nalaze u probiotiku, neki služe za regulisanje proliva i zatvora, nadimanje, neki smanjuju alergijske reakcije, apetit i tako dalje.
U jednom istraživanju probiotik koji je sadržao bakteriju Lactobacillus casei Shirota nakon 6 meseci primene smanjio je bol u kolenu i povećao funkcionalnu sposobnost pacijenata sa artrozom kolena. Urađen je i jedan veoma interesantan eksperiment na miševima. Kod mršavih i gojaznih miševa povređen je meniskus. Povreda meniskusa dovodi do ubrzanog razvoja artroze. Očekivano, kod gojaznih miševa artroza se razvijala značajno brže, gde je nakon 12 nedelja došlo do potpunog gubitka hrskavice. Gojazni miševi kojima je u hranu dodavana oligofruktoza nisu razvili oštećenje hrskavice.
Oligofruktoza je tzv. prebiotik koji se dobija iz cikorije. Zapravo iz cikorije se dobija složeni šećer inulin čijom delimičnom razgradnjom nastaje oligofruktoza. Inulin i oligofruktoza se ne vare pod dejstvom digestivnih sokova, ali su odlična hrana za ‘’dobre bakterije’’ i pozitivno utiču na crevnu floru i smanjenje inflamacije. Gojazni miševi kojima je dodavana oligofruktoza ostali su gojazni, ali su ređe razvijali dijabetes i nisu razvijali artrozu.
Inulin se dodaje nekim vrstama jogurta, a može se naći i u prodavnicama zdrave hrane. Prebiotici se nalaze i u bananama, celom zrnu ovsa, jabukama, luku, lanenom semenu, lisnatom povrću. Sličan eksperiment sa oligofruktozom i inulinom nije sproveden na ljudima, ali je definitivno pokazano njihovo korisno dejstvo na crevnu floru i opšte zdravlje. Zato, ako ne možete da smršate, trk u najbližu prodavnicu zdrave hrane po svoj inulin.
