Autoimunske bolesti postale su česte u današnjem dobu. Činioci poput konstantnog stresa, neadekvatne ishrane i zagađenja mogu da budu pokretači bolesti.
Iako još uvek nije sasvim poznat uzrok autoimunih bolesti, dešava se da naš organizam greškom napada zdrava tkiva i prepoznaje ih kao hranu. Imuni sistem koji je naš prirodni štit i zadužen je da brani organizam od virusa i bakterija, usled ovakve vrste bolesti ne ume da napravi razliku između zdravih i oštećenih ćelija.
Autoimune bolesti imaju mnogo propratnih simtoma i zahtevaju pravovremeno lečenje. Imuni sistem koji napada sopstveno telo takođe može da napadne mozak, izazivajući neurološke simptome kao što su gubitak pamćenja i konfuzija. Kao rezultat toga, pacijenti sa autoimunim bolestima dvostruko češće pate od depresije i anksioznosti nego osobe bez njih.
U narednim redovima, saznajte kako da poboljšate i pozitivno utičete na svoje mentalno zdravlje kada patite od autoimunske bolesti.
Autoimunska bolest i mentalno zdravlje
Odnos između mentalnog zdravlja i autoimune bolesti je komplikovan. Iskustvo svake osobe je jedinstveno i može varirati iz dana u dan, ili čak iz sata u sat.
Jedan od najčešćih mitova o autoimunim bolestima je da je „sve u vašoj glavi“. U stvari, ovo je daleko od istine. Autoimune bolesti su stvarne fizičke bolesti uzrokovane imunološkim sistemom koji ne funkcioniše pravilno. Imuni sistem je dizajniran da nas zaštiti od infekcija i stranih tela kao što su bakterije i virusi, ali takođe može da napada naša zdrava tkiva putem imunološkog odgovora poznatog kao „autoimunitet“.
Autoimune bolesti mogu uticati na bilo koji sistem organa u telu, uključujući mozak i nervni sistem. Kada postoje problemi sa funkcijom mozga – kao što su depresija ili anksioznost, oni mogu biti povezani sa autoimunom bolešću.
Iako se autoimune bolesti razlikuju po uzroku i lečenju, mnoge od njih takođe imaju zajedničke simptome, uključujući umor, bol, depresiju i anksioznost. Tačan odnos između autoimune bolesti i mentalnog zdravlja se još uvek proučava, ali kada god pacijent uoči da je njegovo mentalno zdravlje narušeno, treba da reaguje i preduzme mere koje savetuje lekar.
Ako vam je dijagnostikovana autoimuna bolest, vaš lekar će pažljivo pratiti simptome, posebno ako imate probleme koji utiču na vaš svakodnevni život ili funkcionisanje u školi ili na poslu.
Kako autoimuna bolest utiče na mentalno zdravlje?
Problemi sa mentalnim zdravljem su povezani sa mnogim autoimunim bolestima, uključujući lupus, reumatoidni artritis (RA), multiplu sklerozu (MS), dijabetes tipa 1, psorijazu i Kronovu bolest. Uobičajeni simptomi uključuju depresiju, anksioznost, stres i posttraumatski stresni poremećaj. Tačan uzrok autoimunih bolesti je nepoznat, ali naučnici veruju da genetika igra ulogu u mnogim slučajevima. Faktori kao što su pušenje, ishrana i stres takođe mogu doprineti nekim slučajevima autoimunih bolesti.
Mnoge autoimune bolesti su povezane sa depresijom. Tačni mehanizmi iza ove povezanosti nisu jasni, ali izgleda da isti biološki procesi koji uzrokuju da imuni sistem napada zdravo tkivo takođe igraju ulogu u depresiji. Dobra vest je da stručnjaci za mentalno zdravlje postaju svesniji veze između mentalnog zdravlja i fizičkog zdravlja. Kao rezultat toga, mnogi ljudi sa autoimunim poremećajima dobijaju tretman i terapiju za depresiju i anksioznost.
Pacijenti koji imaju autoimunu bolest obično imaju veće stope drugih hroničnih stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes, što takođe može doprineti simptomima depresije. Na primer, hronični bol može dovesti do osećaja izolacije i beznađa – dva faktora koja doprinose depresiji.
Kod pacijenata sa autoimunim bolestima, zabeleženi su proinflamatorni citokini u krvi. Ove hemikalije deluju na raspoloženje, ali i na nivo energije. Zbog njih, moguće je osetiti simptome koji su slični depresiji. Dešava se da se pacijenti suočavaju sa nesanicom, sa konstantnim umorom i sa lošim apetitom.
Čak i sama dijagnoza autoimunske bolesti dovodi do brige, do razmišljanja o budućnosti i do stresa. Posledice toga jasno su povezane sa mentalnim zdravljem. Lekovi koji se koriste kao terapija za autoimune bolesti takođe mogu imati uticaj na mentalno zdravlje. Mogu izazvati poremećaja sna i raspoloženja u svakodnevnici.
Stručna pomoć dovodi do poboljšanja izraženih simptoma
Može biti teško postaviti dijagnozu autoimune bolesti. Simptomi su često blagi i godinama se ne dijagnostikuju, a mnogo puta se simptomi mogu zameniti sa drugim stanjima. Važno je znati da postoje stručnjaci za mentalno zdravlje koji vam mogu pomoći da se nosite sa stresom koji dolazi zajedno sa dijagnozom autoimune bolesti.
Ako osećate da vam je potrebna dodatna pomoć u vezi sa vašim mentalnim zdravljem, postoje lekari koji su specijalizovani za lečenje ovog problema. Njima se treba obratiti, jer će lečenje biti efikasnije, a pacijent će dobiti sve potrebne informacije o novonastalom stanju.
Da li problemi sa mentalnim zdravljem mogu biti uzrok autoimunih bolesti?
Kako autoimune bolesti deluju na mentalno zdravlje, tako i mentalne bolesti deluju na organizam. Utvrđeno je da depresija može da poveća rizik od bolesti kao što je Kronova bolest, Grejvova bolest i celijakija.
Glavni uzročnik i poveznik jeste stres. On može dovesti do promena u nervima i mozgu. Smanjenje stresa u svakodnevnici je poželjno, čak i neophodno.
Kako uticati na mentalno zdravlje ako bolujete od autoimunske bolesti?
Lečenje autoimunske bolesti je neretko dovoljno da bi se sprečili dalji problemi sa mentalnim zdravljem. Celokupna terapija može u velikoj meri da umanji ili potpuno eliminiše probleme poput „moždane magle“, anksioznosti ili depresije. Ipak, ako se primeti da se stanje sa mentalnim zdravljem pogoršava, neophodno je napraviti određene promene.
Naučite kako da upravljate stresom
Stres može pogoršati bilo koju bolest, uključujući i svaku vrstu autoimune bolesti. Može biti uzrokovan različitim faktorima i povezan je sa svakim životnim aspektom. Kada stres postane nesavladiv i nekontrolisan, direktno utiče na pojavu problema sa mentalnim zdravljem.
Dobra vest je da postoje načini za upravljanje stresom i poboljšanje mentalnog zdravlja. Ovo može uključivati odvajanje vremena za sebe ili razgovor sa nekim o tome šta vas muči.
Ako imate autoimunu bolest (kao što je reumatoidni artritis), upravljanje stresom je posebno važno jer može pogoršati simptome. Međutim, ako znate kako da upravljate stresom pomoću tehnika kao što su meditacija svesnosti ili vežbe disanja, to bi moglo pomoći da se smanji ozbiljnost napada.
Fizička aktivnost doprinosi boljem mentalnom i fizičkom zdravlju
Vežbanje vam daje više energije, pomaže u smanjenju stresa i poboljšava vaše raspoloženje. Na taj način, vežbanje vam može pomoći da bolje upravljate svojim stanjem i živite srećnijim životom. Možete početi sa jednostavnom šetnjom u kraju ili jogom kod kuće, a zatim postepeno napredovati do intenzivnijih aktivnosti poput trčanja ili plivanja. Fizička aktivnost ne treba da vam bude obaveza, već zadovoljstvo. Ispoštujte svoj tempo i slušajte svoje telo. Samo tako ćete uspeti da stvorite zdravu, dugotrajnu naviku.
Kvalitetan san doprinosi boljem mentalnom zdravlju
Zbog umora, bolova ili otežanog disanja, pacijenti sa autoimunom bolešću imaju problema sa nesanicom. Kvalitetan san može da doprinese smanjenju ovih simptoma. Uticaće i na regulacija stresa, i na dobar osećaj tokom sledećeg dana. Odraslima je potrebno između 7 i 9 sati sna svake večeri.
Savetuje se da se postavi redovna rutina odlaska u krevet. Doslednost može pomoći da se brže opustite i zaspite noću. Pre spavanja, možete da napravite toplu kupku, da čitate ili da meditirate. Važno je da ne koristite uređaje i da izbegnete bilo kakvu vrstu distrakcija koja može da deluje kao okidač za stres.
Zdrava i uravnotežena ishrana ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje
Zdrava ishrana može pomoći u smanjenju upale, koja je jedan od glavnih uzroka autoimunih bolesti. Ishrana bogata povrćem, voćem i celim žitaricama, uz smanjenje unosa crvenog mesa, šećera i prerađene hrane, može pomoći u smanjenju upale. Izbalansirana ishrana imaće pozitivan uticaj na fizičke simptome kod autoimune bolesti, ali i na opšte mentalno blagostanje.
Zdrava ishrana je neophodna za održavanje zdravog tela i uma. Preporučuje se da svakodnevno jedete raznovrsnu hranu iz svih grupa hrane kako biste osigurali da dobijete sve hranljive materije koje su vašem telu potrebne za pravilno funkcionisanje. Ako se hranite uravnoteženo, moći ćete da održite nivo energije na visokom nivou, kao i da održite optimalnu težinu.
Odvojite vreme za stvari u kojima uživate
Važno je da odvojite vreme za stvari u kojima uživate, bilo da su to hobiji ili jednostavna zadovoljstva. Možda je to čitanje magazina, slušanje muzike ili gledanje omiljene emisije. Možda to uključuje provođenje vremena sa prijateljima i porodicom – ili čak samo sklupčanje uz šoljicu čaja i dobru knjigu!
Važno je da se ne osećate krivim što ste odvojili vreme za sebe; radite ono što vam donosi radost što je češće moguće. Vaše zdravlje ne bi trebalo da bude izgovor za život u izolaciji od drugih koji brinu o vašem blagostanju. Autoimuna bolest bi trebalo da nas motiviše da još više cenimo svoje voljene i život!
Zatražite podršku od prijatelja, porodice i saradnika
Važno je imati mrežu podrške porodice i prijatelja. Možete tražiti pomoć oko svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje i čišćenje. Ako vam je samo potreban neko sa kim ćete razgovarati o tome kako se osećate, nemojte se ustručavati. Vaše drage osobe takođe treba da budu u mogućnosti da pruže emocionalnu podršku ako imate problema sa spavanjem ili se nosite sa drugim simptomima.
Ako nemate nikoga u svom životu ko razume kako je živeti sa autoimunom bolešću (ili bilo kojom hroničnom bolešću), razmislite o pridruživanju grupi za podršku u kojoj će drugi razumeti kakav je to osećaj na dnevnoj bazi – a možda čak i ponuditi savete o tome kako su prevazišli slične izazove!
Vodite računa o sebi fizički, emocionalno i mentalno
Iako možda nećete moći da kontrolišete sve simptome svoje autoimune bolesti, postoje neke stvari koje možete učiniti da poboljšate svoje mentalno zdravlje.
Vodite računa o sebi fizički, emocionalno i mentalno. To znači da dovoljno spavate i dobro jedete, redovno vežbate, svakodnevno meditirate ili praktikujete zahvalnost za ono što imate. Svakodnevno odvajanje vremena za opuštanje takođe će pomoći u smanjenju stresa na duge staze.
Postoji mnogo načina da poboljšate svoje mentalno zdravlje kada imate autoimunu bolest. Iako ne postoji lek za autoimune bolesti, postoje načini da se simptomi drže pod kontrolom. Vaš lekar će vam propisati lečenje za svaku bolnu upalu zglobova i mišića, možda će vam trebati lekovi za pomoć pri spavanju i depresiji, a dobićete i potrebne savete o tome kako da izbegnete okidače stresa.
Važno je da i sami korigujete svoje navike, kako bi vam svakodnevnica postala lakša. Male promene dovešće do toga da se osećate zadovoljnije i da imate kontrolu nad svojim stanjem.
Da biste poboljšali svoje mentalno zdravlje, prvo ćete želeti da identifikujete strategije koje rade za vas. Nemojte se obeshrabriti ako nešto ne funkcioniše onako kako mislite da treba. Nastavite da pokušavate različite stvari dok ne pronađete ono što vam odgovara. Možda ćete biti iznenađeni koliko daleko vas vaša sopstvena odlučnost može odvesti.
