Vitamin D je životno važan i odgovoran za brojne funkcije u organizmu, a stvara se pod uticajem sunčevih zraka. Zato lekari širom sveta upozoravaju na preparate sa visokim zaštitinim faktorima, tvrdeći da kreme i druga sredstva na koži stvaraju barijeru i onemogućavaju sintetisanje vitamina D.
“Vitamin D je sunčani vitamin jer se stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, naročito tokom letnjih meseci kada je najviše sunčanih dana. Da bi se stvorila potrebna količina u organizmu, dovoljno je svakodnevno izlagati šake i lice 15-ak minuta. Na žalost, to se ne odnosi na period od oktobra do maja, kada na našem podneblju nema dovoljno sunca za stvaranje ovog vitamina i neophodno je da tada unosi kroz hranu ili suplemente. Međutim, problem je što u namirnicama koje najviše konzumiramo nema dovoljno vitamina D”, objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju.
Kako još možemo da sintetišemo vitamin D?
“Ima ga u značajnim količinama u ribljem ulju, koje Srbi nerado konzumiraju. Nalazi se i u vitaminiziranom mleku, lososu i tuni, žumancetu, ali to su namirnice koje ne unosimo u dovoljnoj količini. Zdrave osobe bi najbolje bilo da nedostatak nadoknade unosom prirodnog vitamina D u obliku kapi, spreja ili tableta, naravno uz konsultaciju sa lekarom. Važno je da se zna i to da vitamin D koji se unosi putem suplemenata ili hrane, nije aktivan, već mora da se modifikuje u jetri i bubregu. Tek nakon određenih procesa postaje biološki aktivan, poznat i kao vitamin D hormon.”
Kolika je njegova uloga u organizmu?
“Vitamin D hormon utiče na brojne procese u organizmu. Pre svega je neophodan za razvoj kostiju i zuba, odnosno usvajanje kalcijuma i fosfora iz creva i njihovu ugradnju u kosti. Ukoliko nedostaje u ranom detinjstvu, javlja se rahitis. Kod dece obolele od rahitisa kosti nisu dovoljno čvrste, pa se javljaju deformiteti nogu u oblik slova O ili IKS. Dolazi i do deformiteta kičmenog stuba, smanjenja rasta, a kod beba sporije srastaju kosti glave, odnosno ostaje otvorena fontanela. U našoj zemlji i u razvijenom svetu, sve bebe dobijaju kapi vitamina D, tako da je rahitis gotovo iskorenjen.”
Kako utiče na odrasle osobe?
“Kod odraslih se nedostatak ovog vitamina manifestuje kroz pojavu osteomalacije, bolesti koja predstavlja smanjenu mineralizaciju kosti. Kosti su, zapravo, gladne jer im nedostaje kalcijum i fosfor i zato sklone prelomima. Prisutna je i slabost mišića, pa češće dolazi do padova, ali češće obolevanju i od drugih bolesti jer pada imunitet. Nedostatak vitamina D je važan faktor za nastanak osteoporoze, zbog čega se insistira na njegovom unosu u terapijskom smislu kod pojave ove bolesti. Takođe, neophodan je i za održavanje snage mišića. Naročito je važan kod starijih jer s godinama gube koštanu masu, a ako ga uzimaju redovno, mogu da ojačaju mišiće, poprave pokretljivost i smanje rizik od pada koji mogu da imaju i fatalne posledice.”
Na koji način vitamin D utiče na imunitet?
“Vitamin D ima veliki značaj za imunski sistem jer je neophodan u stvaranju nekoliko proteina koji služe za uništavanje bakterija. Među njima ključnu ulogu ima protein za odbranu od tuberkuloznih bacila. To su znali još stari doktori koji su sa razlogom otvarali sanatorijume za obolele od tuberkuloze na visokim nadmorskim visinama gde je obilje sunčevih zraka koji se lako upijaju.”
Zašto danas sa svih strana slušamo o štetnosti sunčevih zraka?
“Danas na svakom koraku slušamo ili čitamo o štetnosti sunčevih zraka i njihovom povezanošću sa starenjem kože i malignim tumorima. To je dovelo do toga da se ljudi opsesivno kriju od sunca, nanose zaštitne faktore koji potpuno blokiraju prodor sunčevih zraka i tako redukuju stvaranje vitamina D. Ovo je naročito veliki problem za starije koji inače mnogo vremena provode u kući i time smanjuju kapacitet za stvaranje vitamina D u koži. Takođe i za decu koje roditelji štite visokim faktorima. Suština je da se umereno izlažemo delovanju sunca i neće biti nikakvih štetnih uticaja na kožu. Naprotiv, sunce nam je životno važno jer popravlja raspoloženje uticajem na stvaranje hormona sreće i jača čitav organizam.”
Koliko bi optimalno trebalo da se sunčamo?
“Ako sunčamo ruke, lice, noge ili leđa dva puta nedeljno do 30 minuta, bez krema sa zaštitnim faktorom, možemo organizam da snabdemo dovoljnom količinom vitamina D. Ako se kreme nanose, sunčanje mora mnogo duže da traje. Koliko će se ko izlagati suncu, sa i bez krema, zavisi i od tipa kože i zdravstvenih potreba. Osobama bele puti treba manje vremena da obezbede dovoljnu količinu vitamina D, dok stariji imaju značajno smanjen kapacitet za stvaranje ovog vitamina i neophodno je da duže borave na suncu. Taj duži boravak ne podrazumeva da se izlažu najjačem suncu, već da budu umereni i čuvaju se opekotina. Važno je i redovno raditi samopregled kože, a u slučaju pojave bilo kakvih sumnjivih promena otići dermatologu”, upozorava sagovornik “Života plus”.
Vitamin D je naročito važan za devojčice i devojke u periodu dok se formira koštana masa. Unos vitamina D i odgovarajuća fizička aktivnost pomažu da se u mladosti poveća koštana masa, što u kasnijim godinama značajno smanjuje rizik za nastanak osteoporoze – naglašava doktor.
“Nizak nivo vitamina D povećava rizik od pojedinih oblika karcinoma, kao i autoimunskih, kardiovaskularnih bolesti i depresije. Poznato je da, ako ga ima dovoljno u organizmu, smanjuje rizik od karcinoma debelog creva, a dokazano je i da smanjuje rizik od raka prostate i dojke. Međutim, postoje indicije da previsoke vrednosti ovog vitamina mogu da utiču na nastanak karcinoma pankreasa, pa sa suplementima vitamina D nipošto ne bi smelo preterivati”, upozorava dr Jeremić.
Izvor: http://www.lokalnenovine.rs/rubrike/zdravlje/zzzz-04.07/clanak.php
