Pacijenti koji se leče od zapaljenskih reumatskih bolesti često dobijaju imunosupresivne lekove koji utiču na sposobnost odbrane organizma od infekcija. Iako za sada ne postoje podaci, smatra se da su bolesnici koji dobijaju imunosupresivnu terapiju u većem riziku da obole i da razviju težu kliničku sliku. Za nekoliko nedelja ćemo imati preciznije podatke, jer je u toku skupljanje podataka sa terena u poseban registar.
Prema preporukama Američkog koledža za reumatologiju i Evropske lige za borbu protiv reumatizma pacijentima se savetuje da poštuju sve mere prevencije i da smanje verovatnoću dobijanja koronavirusa. O merama prevencije smo pisali u posebnom blogu.
Da li treba da nastavim redovno da uzimam terapiju tokom epidemije korona virusa?
Pacijentima se savetuje da nastave sa svojom redovnom terapijom, jer je prilikom naglog obustavljanja terapiije rizik od aktivacije bolesti veliki, a i aktivna bolest je rizik za infekciju.
Kod pacijenta obolelih od reumatodinog artritisa treba nastaviti uobičajenu dozu metotreksata i ostalih lekova. Pacijenti koji su na terapiji biološkim lekovima i koji su dobro mogu u dogovoru sa svojim reumatolozima da razrede primenu leka.
Kortikosteroide ne treba naglo ukidati jer to nosi veliki rizik od aktivacije bolesti, a kod onih pacijenata koji su dugo lečeni kortikosteodima mogu da nastanu ozbiljni problem jer organizam prestaje da stvara sopstvene kortikosteoride koji su neophodni za funkcionisanje organizma.
Takođe se i pacijentima sa sistemskim lupusom i drugim autoimunskim bolestima savetuje da nastave sa redovnom terapijom.
Kakva je uloga antimalarika u lečenju korona virusa?
Antimalarici hlorokin (Resochin) i hidroksihlorokin (Plaquenil, Delagil, Quensil, Quinoric) se ovih dana često spominju u medijima kao lekovi za lečenje korona virusa.
Pacijenti koji imaju sistemski lupus, reumatoidni artrits i druge reumatske bolesti često dobijaju antimalarike kao deo svoje redovne terapije. Pokazano je u laboratoriji da ovi lekovi smanjuju razmnožavanje korona virusa, a postoje in eke kliničke studije na malom broju pacijenata koje pokazuju da ovi lekovi mogu da budu korisni. Iz tog razloga su ovi lekovi ušli u algoritme za lečenje korona virusa i došlo je do njihove nestašice u apotekama širom sveta, uključujući i SAD.
Šta ako ne mogu da nabavim hidroksihlorokin ili hlorokin?
Hidroksihlorokin i hlorokin su slični lekovi i ako ne možete da nabavite jedan od njih, možete pokušati da nabavite drugi, naravno u dogovoru sa svojim reumatologom. Kod pacijenata koji boluju od reumatoidnog artritisa ukidanje antimalarika obično ne nosi velike probleme. Antimalarik može da se zameni nekim drugim lekom, ili da se na primer poveća doza metotreksata ili kortikosteroida. Kod nekih pacijenata koji su dugo dobro, ukidanje antimalarika možda neće imati nikave posledice.
Kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom antimalarici su prilično esencijalni lekovi. Pokazano je antimalarici značajno smanjuju rizik od aktivacije bolesti i ukidanje antimalarika na samo 2 nedelje može da bude povezano sa aktivacijom bolesti. Iz tog razloga je neophodno da budeu redovno na terapiji.
Ako su pacijenti na terapiji sa 2 tablete hidroksihlorohina dnevno mogu u dogovoru sa svojim reumatologom da uzimaju jednu tabletu dnevno dok se normalizuje snabdevanje. Eventualno pacijenti koji piju lek jednom dnevno mogli bi da pokušaju da uzimaju lek na drugi dan. Većina fabrika koji proizvodi antimaalrike značajno su povećale svoje kapacitete i u narednim nedeljama se očekuje normalizacija snabdevanja.
Da li još neki lekovi koji se koriste za lečenje reumatskih bolesti koriste za lečenje korona virusa?
Izgleda da je kod nekih pacijenata sa korona virusom koji imaju teška zapaljenja pluća odgovorna velika količina citokina, odnosno kod njih se dešava tzv. citokinska oluja. Neki lekovi koji neutralizuju citokine kao što su tocilizumab ili baricitnib koji se koriste za lečenje reumatoidnog artitisa pokazali su izvesan stepen efikasnosti kod teških oblika korona virusnih infekcija.
Kako da se ponašam ako bolujem od reumatske bolesti?
Možda je najpametnije pratiti one preporuke koje su namenjene starijima od 65 godina koji su rizična populacija.
Dakle: IZBEGAVAJTE KONTAKT SA DRUGIM LJUDIMA I PERITE RUKE.
Takođe, možete da nađete čitav niz saveta u našem prethodnom blogu.
Šta ako dobijem korona virus?
Ako imate simptome respiratorne infekcije i povišenu temperature bez odlaganja se javite svom izabranom lekaru. Odmah nakon obavljenog testa na korona virus kontaktirajte i svog reumatologa. Nemojte odlagati javljanje lekaru, jer nekada korona virusna infekcija napreduje veoma brzo. Neophodno je prekinuti imunosupresivne lekove (Methotrexate, Imuran, Arava i drugi) tokom akutne bolesti. Antimalarike nastaviti jer oni ometaju borbu sa infekcijom, a čak mogu da budu i korisni. Pronison odnosno druge kortikosteroide ne smete obustavljati.
