Kako bi se rano otkrila potencijalna kardiovaskularna oboljenja, postavila precizna dijagnoza ili otklonila sumnja za postojanje istih redovni kardiološki pregledi su od presudnog značaja. Kardiološki pregled je potpuno bezbolan, nije potrebna nikakva priprema pacijenata pre dolaska u ordinaciju i traje oko 30 minuta.

kardiološki pregled srce

Šta je kardiološki pregled?

Kardiološki pregled se najčešće zakazuje kada pacijenti osete promene u kvalitetu života koje se ogledaju u njihovom ometanju prilikom svakodnevnih aktivnosti kao što su zamaranje, ubrzan rad i lupanje srca, bol u grudnom delu, trnjenje ruku i slično. Kardiološku pregled je obavezan pregled kod povišenog ili sniženog krvnog pritiska, kod svih bolesti srca i velikih krvnih sudova, ali ne retko i kao preventivni pregled kako bi se uklonile sumnje ka potencijalnom razvoju kardiovaskularnih bolesti.

Poznato je da su kardiovaskularne bolesti jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjeg vremena, jer po statistici, one su vodeću uzrok smrtnih slučajeva, a starost pacijenata nije ključni faktor, već genetski faktor, način života i briga o zdravlju koja počinje sa preventivnim pregledima. Upravo zbog toga su preventivni pregledi od ključnog značaja kako bi se potencijalno oboljevanje od ovih smrtnih bolesti sprečilo ili kako bi se u što ranijoj fazi tačno postavila precizna dijagnoza i odredila terapija koja vodi ka ozdravljenju ili boljoj kontroli bolesti sa ciljem kvalitetnijeg života naših pacijenata. Važno je napomenuti da nekada pacijenti nemaju nikakve ili gotovo nikakve simptome, a mogu bolovati od neke od kardiovaskularnih bolesti. Primer je pomenuti povišen ili snižen krvni pritisak, zbog toga je preventivni pregled prvi korak ka vašem zdravlju, odnosno ka dužem životnom veku.

Kako izgleda kardiološki pregled?

Kardiološki pregled radi lekar specijalista, kardiolog. U našoj ordinaciji rade lekari sa dugogodišnjim iskustvom i potvrđenim rezultatima u praksi. Kardiološki pregled izgleda tako što:

1. Lekar najpre razgovara sa vama o vašim subjektivnim simptomima potencijalne bolesti i o porodičnim bolestima iz ove oblasti, ali i životnim navikama kako bi stekao celokupnu sliku o vašem trenutnom zdravstvenom stanju, ali i genetskim predispozicijama za razvoj bolesti. Ovaj deo pregleda naziva se anamneza – lična i porodična anamneza. Ukoliko imate prethodnu medicinsku dokumentaciju, ponesite je sa sobom na pregled, kako bi kardiolog imao uvid u dosadašnje lečenje.

2. Zatim kardiolog pomoću stetoskopa sluša rad pluća gde proverava zvuk pluća, tip disanja, pojava patološkog disajnog šuma, pojava propratnih šumova. Potom sluša rad srca i krvnih sudova što daje informacije o ritamu srčanih kontrakcija, utvrđuje nalaz šumova ukoliko postoje – vreme javljanja, karakter…

3. Sledi merenje krvnog pritiska tenziometrom.

4. Obavlja se fizikalni pregled – inspekcija, palpacija, auskultacija.

EKG srca takođe može biti sastavni deo kardiološkog pregleda. Ukoliko ima potrebe radi se ultrazvuk srca i ultrazvučni kolor dopler krvnih sudova, kao i test opterećenja.

Nekada se radi holter krvnog pritiska i EKG holter koji pacijent nosi 24 sata kako bi se prikupili podaci o celodnevnom radu srca i velikih krvnih sudova.

Nakon pregleda i prikupljenih svih analiza i podataka neophodnih za preciznu dijagnozu, kardiolog je precizira i postavlja dijagnozu, nakon čega određuje adekvatnu terapiju uz zakazivanje kontrolnog pregleda kako bi se pratilo stanje bolesti.

U određenim slučajevima je osim kardiološkog pregleda neophodno uraditi dodatne analize -laboratorijske analize krvi i rendgen, ali i potražiti dodatno mišljenje lekara specijaliste iz drugih oblasti ukoliko su kod pacijenta već prisutne određene bolesti, kako bi se odredila terapija koja nije kontraindikovana sa već postojećom.

Priprema za kardiološki pregled?

Za kardiološki pregled nije potrebna nikakva priprema pacijenata, jer se sam pregled radi neinvanzivnim instrumentima kao što su stetoskop, EKG uređaj i drugi i potpuno je bezbolan. Nakon kardiološkog pregleda možete se vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.

kardiološki pregled srce

Kada se treba javiti na kardiološki pregled?

Bilo kada ukoliko želite da uradite preventivni pregled kako biste očuvali vaše zdravlje, dobili savete za kvalitetniji način života koji će sprečiti potencijalan nastanak neke od kardiovaskulatnih bolesti.

Ukoliko se pojave tegobe kao što su:

  • brzo zamaranje prilikom svakodnevnih aktivnosti
  • bol u grudnom delu
  • nedostatak daha i gušenje
  • pojačano lupanje i preskakanje srca
  • vrtoglavice i glavobolja
  • telesna slabost
  • krvarenje iz nosa ili mučnina prilikom zamora

Zašto je važan kardiološki pregled?

Kao redovan ili preventivni pregled, kardiološki pregled je od ključnog značaja za očuvanje vašeg zdravlja i duži i kvalitetniji život bez ograničenja koje uzrokuju kardiovaskularne bolesti. Adekvatna kontrola i lečenje kardiovaskularnih bolesti može da spasi život, ali i saveti za bolji kvalitet života od strane lekara specijaliste ukoliko postoji predispozicija bolesti može da spreči nastanak bolesti, bez obzira na to što možda još uvek nemate simptome.

Kardiološki pregled – cena?

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa kardiološkim pregledom, kontaktirajte nas putem mejla, poruke ili nas pozovite telefonom na 064/237-0707. Cene svih pregleda i usluga naše ordinacije dostupne su vam OVDE.

 NAŠE USLUGE

Naša ordinacija nudi ekspertske reumatološke preglede, savremenu ultrazvučnu dijagnostiku, PRP terapiju, injekcije hijaluronske kiseline, injekcije kolagena, fizikalnu terapiju, akupunktura, celokupan plan lečenja i rehabilitacije.

celular matriks akcija
hijaluronska kiselina akcija
prp terapija cena
  O NAMA

Godina iskustva 15+

Zadovoljnih pacijenata 10000+

Intervencija na zglobovima 5500+

Naučnih radova 30+

   RADNO VREME

Ponedeljak- Subota

9:00-21:00

  POZOVITE NAS
  NAŠA LOKACIJA

Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd

NAŠI LEKARI

Dr Ivica Jeremić

Dr Ivica Jeremić reumatolog Beograd

Profesionalno iskustvo

Dijagnostika i terapija zapaljenskih reumatskih bolesti (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, ankilozirajući spondilitis, psorijazni artritis, polimiozitis, dermatomiozitis, vaskulitisi), degenerativnih reumatskih bolesti (artroza šaka, kuka i kolena), metaboličkih bolesti kostiju (osteomalacija, osteoporoza), bolesti deponovanja kristala (giht, hondrokalcinoza), lokalnih bolnih sindroma (bolno rame, bol u vratu, bol u leđima, bolovi nastali zbog zapaljenja tetiva i burzi), kompleksnih regionalnih bolnih sindroma (algoneurodistrofije) kao i specifičnih bolnih sindroma i sindroma hroničnog bola (fibromialgija, miofascijalni bolni sindromi, bol udružen sa polineuropatijama).