Imunitet-odbrana od bolesti

– Pre svega, svi se rađamo sa određenim imunitetom, on je genetski određen i ne menja se tokom života. U urođeni imunitet spadaju razne prirodne barijere koje sprečavaju prodor mikroorganizama. Najbolji primer za to je koža, kiselina u želucu, suze… Važan deo urođene imunosti je i poseban tip belih krvnih zrnaca, koja su u stanju da “progutaju” mikroorganizme i da ih na taj način uklone. Postoje i takozvane “ćelije prirodne ubice” važne za odbranu organizma od malignih tumora. Sa druge strane, postoji i stečeni imunitet koji se razvija tokom života, nakon kontakta sa određenim infektivnim agensom ili nakon vakcinacije. Za ovaj imunitet odgovorne su ćelije limfociti. Zapravo, posebna grupa limfocita produkuje antitela, odnosno belančevine koje neutrališu mikroorganizme. Stečeni imunitet je, u stvari, i zaslužan za to što od nekih bolesti možemo da obolimo samo jednom u životu. Najbolji primer za to su boginje, rubeola ili zauške.

 Šta sve utiče na formiranje dobrog imuniteta tokom života?

– Presudna je dobra genetska osnova. Nakon rođenja imunitet je nezreo, a za odbranu od infekcija presudnu važnost imaju antitela koja novorođenče dobija putem mleka od majke. Zato je dojenje tako važno u najranijem periodu života. Kasnije u životu susret sa različitim mikroorganizmima doprinosi da naš imunski sistem “uči” kako da se lakše izbori sa istim tipom mikroorganizama. Osim toga, i vakcine koje se dobijaju u najranijem uzrastu doprinose razvoju imunskog odgovora i prevenciji razvoja brojnih opasnih bolesti, koje su samo pre stotinak godina odnosile veliki broj dečjih života.

 Koliko nasledni faktor utiče na njegov kvalitet?

– Nasledni faktor jeste bitan za formiranje dobrog imuniteta, ali se uticaj faktora sredine ne može zanemariti. Ljudi, inače, često govore da im je “pao imunitet”, ili da imaju “loš imunitet”. Međutim, najčešće se ne radi o problemu sa imunitetom, već o epidemiološkoj situaciji, odnosno sezoni određenih infekcija koje dobijaju veće razmere zbog slabe prevencije. Stoga, vođenje zdravog načina života u najširem smislu reči predstavlja istovremeno i najbolji savet kako očuvati imunitet. Ovo je vrlo važno s obzirom na to da je imunitet barijera za sve infektivne bolesti, ali i za mnoge tumore. Na otpornost organizma posebnu pažnju treba da obrate stariji, koji zbog slabljenja imunskog odgovora postaju osetljiviji. Zato je veoma važno da se osobe starije od 65. godina vakcinišu od gripa. Osim toga, trebalo bi da prime vakcinu i protiv pneumokoka, uzročnika zapaljenja pluća, koje kod ove populacije može da ima izuzetno težak tok.

 Šta se dešava ukoliko postoji odsustvo imuniteta ili je imunitet slab?

– Potpuno odsustvo imunskog odgovora dovodi do fatalnih posledica. Tako teški poremećaji imuniteta sreću se samo u novorođene dece sa genetskim anomalijama, i najčešće imaju loš ishod. Sa druge strane, najbolji primer šta se dešava kada je imunitet oslabljen, vidi se kod obolelih od side. Naime, virus side parališe imunski odgovor pa oboleli u uznapredovalim stadijumima bolesti imaju teške i po život opasne infekcije. Osim toga, skloni su i ka razvoju nekih vrsta tumora. Sa druge strane, ako je imunski odgovor previše aktivan i neadekvatno regulisan razvijaju se autoimunske bolesti, kao što je artritis, autoimunske bolesti štitaste žlezde i zapaljenske bolesti creva.

 Može li promena načina života, u koju spada ishrana i fizička aktivnost, nešto da promeni?

– Generalno, zdrav stil života doprinosi i zdravom imunskom sistemu. Ishrana, takođe, može da ima značajan uticaj na njegovo opšte stanje. U tom smislu posebno je važno da se unose dovoljne količine svežeg voća i povrća, punih vitamina i minerala. Važan je i unos takozvanih omega 3 zdravih masti, koje se nalaze u ribi, lanenom semenu i raznim orašastim plodovima. Unos sintetičkih vitamina se ne preporučuje, jer većina urađenih studija nije pokazala povoljan efekat. Jedino se u zimskom periodu, od oktobra do maja, preporučuje dodatni unos vitamina D, koji se, inače, normalno sintetiše u koži pod delovanjem sunčevih zraka. U navedenom periodu sunca nema dovoljno pa se suplementi vitamina D sa razlogom preporučuju. Vitamin D je, inače, neophodan za proizvodnju antibakterijskih belančevina, važnih za odbranu organizma od različitih infekcija.

 A kada je reč o fizičkoj aktivnosti?

– Preporučuje se umerena fizička aktivnost, koja bi trebalo, kada god to dozvoljavaju vremenski uslovi, da se upražnjava na čistom vazduhu. Sa druge strane, preterana fizička aktivnost koja organizam iscrpljuje dovodi do slabljenja imuniteta, zbog čega, primera radi, profesionalni sportisti i imaju česte infekcije. Osim fizičke aktivnosti neophodan je i kvalitetan san u trajanju od barem sedam sati. U suprotnom, ako san izostaje dolazi do pada imunskog odgovora u trenutku odbrane organizma. Ne treba zaboraviti ni pozitivne misli kao i izbegavanje stresa, za koje su istraživanja potvrdila da imaju značajan uticaj na imunski sistem.

 Mogu li suplementi da ojačaju imunitet?

– Iako ih ima u velikom broju na tržištu, ne postoje jasni dokazi o efikasnosti, zbog čega njihovu upotrebu ne bi trebalo promovisati. Ehinacea je, primera radi, jedan od najpoznatijih i najčešće promovisanih imunostimulanasa za odbranu od virusnih infekcija. Iako postoje dokazi da ehinacea zaista utiče na imunski odgovor, stav medicinskih autoriteta je da je ne treba uzimati preventivno. Treba je koristiti pri prvim znacima prehlade, da bi se skratilo njeno trajanje. Takođe, ehinaceu, kao i većinu drugih preparata namenjenih jačanju imuniteta, ne bi trebalo da uzimaju bolesnici oboleli od autoimunskih bolesti, a posebno ne bez konsultacije sa lekarom.

PEČURKE, ČAJEVI, ČOKOLADA

Za podizanje imuniteta preporučuju su polisaharidi iz nekih gljiva. Među njima, najveće imunomodulatorsko delovanje imaju kordiceps i šitake pečurke. Zato je bolje, ukoliko neko odluči da uzima suplemente, da se opredeli za navedene pečurke ili njihove preparate.

Uz doručak treba popiti šolju zelenog čaja, za užinu pojesti šaku oraha, u podne kockicu crne čokolade. U popodnevnim satima treba odvojiti pola sata za brzo hodanje, a pred spavanje popiti šolju čaja od kamilice. Ako to budete radili iz dana u dan, otpornost organizma biće na zavidnom nivou, ističe dr Jeremić.

PROTIV ĆELIJA KARCINOMA

Imunitet može da se “obuči” da se samostalno bori protiv ćelija raka, tvrde naučnici Univerziteta u Pensilvaniji, predstavljajući alternativni vid lečenja. Od pacijenta obolelog od raka uzeli su malu količinu T-limfocita, ćelija imunog sistema koje su prilično uspešne u uništavanju virusa, ali nemoćne protiv ćelija raka. Uz pomoć najnovije tehnologije, izdvojeni T-limfociti posebno su se modifikovali dobivši četiri dodatne funkcije. Nove funkcije odnosile su se na sposobnost otkrivanja ćelija raka i njihovog uništavanja, dok su se one istovremeno umnožavale i nastavljale da žive u ljudskom organizmu.

Kada su ovako modifikovane T-limfocite naučnici vratili u organizam bolesnika, one su zaista počele da se razmnožavaju i bore sa tumorskim ćelijama. Potvrda uspešnosti eksperimentalne primene pokazala se kod obolelih od leukemije. Kod čak 70 odsto obolelih postignuto je potpuno poboljšanje, dok je kod preostalih poboljšanje bilo delimično.

U odnosu na klasičan način lečenja karcinoma, ova metoda ima brojne prednosti, ističu zagovornici. Potpuno je bezbedna, ne daje neželjena dejstva, nije invazivna, a prema prvim rezultatima daje šansu za potpuno izlečenje. Posle dobijenih rezultata stručnjaci planiraju da novu tehniku primene na većem broju obolelih od različitih vrsta karcinoma.

Ako se njena uspešnost i tada potvrdi, lekari će imati priliku ne samo da ovu zloćudnu bolest leče, već i da je spreče. U svakom slučaju, modifikovane ćelije imunog sistema u organizmu ostaju do kraja života, sa mogućnošću da se nasleđuju.

Imajući sve to u vidu, naučnici se nadaju da će u dogledno vreme moći, na osnovu modifikovanih T-ćelija, da proizvedu i vakcinu koja bi se davala deci nakon rođenja i time organizam u potpunosti zaštitio od ove bolesti.

Izvor:

https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2013&mm=10&dd=29&nav_id=771207