Novi korona virus COVID 19-odgovori na najvažnija pitanja

Virusi su male čestice koje se sastoje od nukleinskih kiselina, ili da pojednostavimo od virusnih gena koje su okružene belančevinama i mastima. Virus ne može da živi samostalno, niti može da se razmnožava bez prisustva živih organizama. Virus ulazi u ćelije domaćina gde se razmnožava. Kad uđe u ćeliju nastaje mnogo novih virusnih čestica koje potom inficiraju susedne ćelije i šire se krvotokom do susednih tkiva i organa i izazivaju različita oboljenja.

Najpoznatija oboljenja koja izazivaju virusi su grip, hepatitis, sida, čak i obična prehlada.

COVID 19 je sličan virusima SARS i MERS.

SARS je 2002. godine takođe počeo u Kini i izazivao je teške respiratorne infekcije koje su se neretko završavale smrtnim ishodom. MERS je bliskoistočni respiratorni sindrom koji srećom nije bio naročito rasporostranjen, a bio je takođe povezan sa visokom smrtnošću.

OVID 19 je opasan jer se ljudska vrsta po prvi put sreće sa njim, ljudi nemaju imunititet i iz toga razloga oboljeva veliki broj ljudi od kojih neki imaju tešku kliničku slika. Iako i od gripa neki ljudi dobiju pneumoniju i umiru, veliki broj obolelih od korona virusa utiče na to da i veliki broj obolelih ima tešku kliničku sliku što preopterećuje zdravstvene sisteme koji ne mogu da pomognu svim obolelim pacijentima. Upravo iz tog razloga je velika smrtnost u Italiji i Španiji jer značajan broj ljudi ne može da dobije adekvatnu negu. Sa druge strane, virus je opasan i po neke mlađe ljude, što do sada nije bio slučaj sa običnim gripom.

O novom virusu se ne zna dovoljno, ipak iz iskustava u svetu možemo da zaključimo da se radi o veoma ozbiljnoj bolesti koja može da bude smrtonosna. Imam utisak da još nismo dovoljno shvatili ozbiljnost situacije. Čak i među mojim kolegama lekarima ima mnogo onih koji misle da se virus dešava negde tamo daleko nekom drugom. I samo uvođenje vanrednog stanja nije mnogo toga promenilo u svesti ljudi, ali se nadam da će nove mere uticati na promenu ponašanja. Treba da naučimo nešto iz italijanskog scenarija, oni situaciju nisu ozbiljno shvatili u početku i sad trpe teške posledice. Iako je najveći broj obolelih sa fatalnim ishodom, smrtnih ishoda ima i među mlađim ljudima, pa čak i decom.

Virus se nalazi u izlučevinama pacijenta, pre svega u pljuvački, a primećeno je i prisustvo virusa u mokraći i stolici. Tokom kašljanja, kijanja, čak i običnog pričanja u usnoj šupljini se stvaraju sitne kapljice koje se kreću velikom brzinom i dospevaju u usta, udišu se kroz nos i padaju na sluznicu oka druge osobe i na taj način je inficiraju. Kapljice padaju na različite predmete i ako ih dodirnemo, a potom dodirnemo sluzicu usta, ili nosa ili oka može takođe da dođe do zaraze. Nedavno je pokazano da virus može do 3 sata da lebdi u vazduhu. Virus može i do nekoliko dana da se zadrži na odeći i metalu. Oko 3 dana se zadržava na plastici, na kartonu oko 24h. Virus kratko opstaje na bakarnim predmetima, negde oko 4 sata. Mada, to sve zavisi od uslova sredine, odnosno od vlažnosti i temperature.

Neophodno je da budemo odgovorni prema sebi i prema drugima. Potrebno je ograničiti kretanje i svesti kontakte sa drugim ljudima na minimum. Ako je ikako moguće ostanite kod svojih kuća.

AKO NISTE U KONTAKTU SA ZARAŽENIM OSOBAMA ILI ZARAŽENIM PREDMETIMA NE MOŽETE DA DOBIJETE VIRUS.

Nemojte se rukovati, ljubiti i dodirivati. Ako negde izlazite stavite masku preko nosa i usta. Korisno je da imate i naočare jer se virus može preneti i preko sluznice oka.

Najveći broj ljudi se razboli oko 4. ili 5. dana, a preko 98% se razboli između 2 i 14 dana. Ali bilo je slučajeva gde je opisano da su bolest dobili i nakon 28 dana.

Nažalost postoje i tako zvani asimptomatski prenosioci virusa. Odnosno, postoje ljudi koji nemaju nikakve simptome ili imaju minimalne simptome, a mogu da prenesu virus. Deca često imaju vrlo blagu kliničku sliku, a mogu da šire virus, što je bio jedan i od razloga za zatvaranje škola. Inače su pacijenti najzarazniji 2 dana pre pojave simptoma i 2 dana nakon pojave simptoma.

Kao što smo već rekli neki pacijenti mogu da prebole virus i bez simptoma ili sa vrlo malo simptoma, alii ma i onih kod koji infkecija može da se završi i smrtnim ishodom. Skoro svi pacijenti koji se razbole imaju povišenu temperature. Oko 2/3 pacijenata ima suvi kašalj i opštu slabost, trećina pacijenata ima bolove u mišićima i iskašljava. Kod jednog broja pacijenata može da se javi mučnina i proliv. Jenda trećina pacijenata ima osećaj nedostatka dah ai teškog disanja. Kod nekih pacijena se razvija teško oštećenje pluća koj emože da dovede do smrtnog ishoda. Retko se javlja curenje nosa za razliku od obične prehlade ili virusa gripa gde je sekrecija iz nosa vrlo izražena. Ipak samo na osnovu kliničke slike ne može se sa sigurnošu postaviti dijagnoza infekcije već se mora uraditi testiranje.

Svi pacijenti koji su bili u kontaktu sa zaraženim osobama, ili oni koji imaju simptome koji su karakteristični za korona virus treba da kontaktiraju svog izabranog lekara. Ovo je naročito važno za hronične bolesnike koji vrlo brzo mogu da razviju teške oblike bolesti.

Smatra se da je smrtnost od virusa negde oko 3%. Međutim to u velikoj meri zavisi od starosti populacije koja je zahvaćena i od dostupnosti zdravstvene nege. Tako je u jednom trenutku u Italiji smrtnost bila preko 10%. Smatra se da generalno oko 80 % ljudi ima blagu kliničku sliku, 15% ljudi ima tešku kliničku sliku da 5% ljudi bude u kritičnom stanju.

U najvećem su riziku ljudi stariji od 65 godina. Veći rizik za težu kliničku sliku imaju i ljudi koji su oboleli od hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, pacijenti sa karcinomima, autoimunskim bolestima, gojazni i pušači.

Izbegavati izlazak iz kuće. Ako ne dolazimo u kontakt sa drugim osobama ne možemo da dobijemo virus.

Izbegavajte ulazak u neprovetrene prostorije. Virus u vazduhu opstaje do 3 sata, zato je svuda gde su ljudi neophodno često provetravanje.

Ne posećujte roditelje starije od 65 godina. Njima naravno treba pomoći i obaviti nabavku za njih, ali to treba učiniti tako što ćemo im stvari doneti do vrata od stana i ne ulaziti u stan. Iako nemamo nikave simptome možemo da budemo u period inkubacije i da budemo potencijalni nosioci virusa.

Nosite maske ako već morate da izlazite. Najbolje je da nosite obične hirurške maske. Maske štiti kako vas od kapljica koje nastaju u kontaktu sa drugim ljudima, maske štite i druge ljude od nas odnosno od kapljica iz naših usta. NOŠENJE MASKI U VREME EPIDEMIJE RESPIRATONIH BOLESTI JE STVAR KULTURE. Važno je da maska bude dobro pričvšćena i stavljena i preko nosa i preko usta. U svakoj maski se nalazi žica koju treba oblikovati i čvrsto priljubiti uz nos jer samo tako adekvatno štiti. Kada se vratite kući masku smatrajte da je kontaminirana, skinite je s lica i odmah operate ruke,. Hirurške maske su namenjene za jednokratnu primenu. Nije dokazano da pranje, iskukavanje ili polivanje dezinfekcionim sredstvima može da pomogne da se maska nosi više puta. Ipak, ako baš jednu masku morate da nosite više puta možda je najbolje poprksati alkoholom. Pranjem i peglanjem maske se skida površni elektorstatički sloj koji odbija kapljice in a taj način se msnajuje zaštitna moć maske. U nedostatku hirurških možete da sačijete maske od gustog debljeg platna ili dečijih pelena. Maske nakon upotrebe treba otkuvati i opeglati.

Dezinfikujte vaš mobilni telefon. Ovo važi i kad nije epidemija korona virusa. Naime, telefon stalno dodirujemo rukama i vrlo lako ga kontaminiramo raznim mikroorganizmima. Važno je telefon dezinfikovati više puta dnevno, najbolje običnim alkoholom.

Dezinfikujte obuću. Nakon povratka u kući važno je da dezinfikujute obuću. Najbolje je na ulazu u stan imati peškir koji je natopljen dezinfekcionim sredstvom. Predlaže rastvor proizvoda na bazi hlora (nama su najdostupniji Domestos i Varikina). Kad se vratite stojite tridesetak sekundi na natopljenom peškiru. Idealno bi bilo je da se obuća ne unosi u kući, ali i dezinfekcija hlornim preparatima se smatra adekvatnom.

Skinite i odložite odeću.Jakne bi bilo idealno da se iznesu na terasu. Ako je moguće odeću menjajte svakog dana. Idealno bi bilo kad se vratite kući da se domah istuširate i operete kosu

Nosite rukavice dok se izvan kuće. Na rukavicama virus živi relativno kratko. Rukavice možete i prati sapunom i nanositi dezinficijense in a taj način zaštitit kožu od isušivanja. Sa druge strane rukavice vas podsećajud a ne dodirujete lice.

Nemojte dodirivati lice. Dok ste napolju nipošto ne dodirujte bilo koji deo lica, a naročito oči, usta i nos jer tako možete preneti virus.

Koristite platne kartice. Virus može da živi nekoliko dana na papiru, tako da je bolje izbegavati paprini novac.

Perite ruke.Ovo je možda jedna od najvažnijih stvari. Ruke uvek perite kad uđete u kuću, pre jela, nakon upotrebe toaleta, nakon dodira sa bilo čim gde bi potencijalno mogao da se nalazi virus. Ključno je da ruke trljate najmanje 20 sekundi i da obratite pažnju na predeo oko vrhova prstiju i između prstiju. Za pranje možete koristiti obične čvrste ili tečne sapune. Nije pokazana prednost jednog ili drugog, ključno je trljanje. Ako nemate sapun dobro istrljajte ruke i običnom vodom, to isto može da smanji rizik od infekcije.

Koristite antiseptike za ruke. Uvek kada niste u prilici da operete adekvatno ruke možete koristi gelove na bazi alkohola kojima treba otrpilike 30 sekundi da ubiju virus.

Ako imate mogućnosti očistite stvari koje unosite u kuću. Stvari iz supermarketa takođe mogu potencijalno da budu kontamirane virusom. Iako je malo verovatan ovaj put prenosa savetujemo da kupujete hleb i druge namirnice koje su upakovane. Voće i povrće možete oprati u rastvoru limunske kiseline za koju je pokazano da inaktivira virus. Stvari u plastičnoj ambalaži možete oprati pre stavljanja u frižider ili ih možete poprskati alkoholom i obrisati.