Giht- uzroci, simptomi, lečenje

Giht je oboljenje koje nastaje taloženjem kristala mononatrijum urata u zglobovima i vanzglobnim tkivima (koža, potkožna tkiva, tetive) usled povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija) iznad vrednosti rastvorljivosti.
Nataloženi kristali kao strana tela u organizmu aktiviraju imunski sistem što dovodi do zapaljenske reakcije i manifestovanja oboljenja u vidu naglo nastalog bola, otoka, crvenila i privremenog gubitka funkcije uglavnom jednog, a ponekad i više zglobova.

Koga pogađa giht?

Giht pogađa uglavnom muškarce u srednjim godinama i menopauzalne žene. Oko 5-6% svih muškaraca i 2-3% žena dobije barem jedan napad gihta u životu po epidemiološkim podacima iz SAD. Vrlo retko se giht može javiti i pre 25. godine života i tada je potrebno ispitati ređe uzroke hiperurikemije, a najčešće se radi o urođenim greškama metabolizma ili o bubrežnoj slabosti. Učestalost ovog oboljenja ima jak trend porasta poslednjih decenija zbog prihvatanja zapadnjačkog načina života.

U istoriji je giht bio poznat kao “bolest kraljeva” zbog povezanosti neumerenosti u hrani i piću sa ovim oboljenjem.

Koje su komplikacije gihta?

Kroz vreme često dolazi do taloženja kristala urata u bubrezima sa mogućim oštećenjem bubrežne funkcije (uratna nefropatija), stvaranjem uratnih i kalcijumskih kamenaca (uratna nefrolitijaza) ili u potkožnim tkivima sa stvaranjem čvrstih, beličastih čvorića koje se nazivaju tofusi. Ponovljeni akutni napadi gihta mogu dovesti do hroničnog zapaljenja zglobova sa oštećenjem zglobnih površina i trajnim gubitkom funkcije zgloba.

Šta su to mokraćna kiselina, hiperurikemija i urati?

• Mokraćna kiselina, poznata i kao urična kiselina, je raspadni produkt ćelijskog metabolizma-nastaje od nukleinskih kiselina.
• Urikemija je naziv za koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Hipourikemija predstavlja koncentraciju mokraćne kiseline u serumu koja je niža od graničnih vrednosti, dok je hiperurikemija vrednost viša od graničnih vrednosti. Treba voditi računa da svaka laboratorija ima svoje referentne vrednosti mokraćne kiseline u serumu te da nije uvek moguće upoređivanje vrednosti iz različitih laboratorija.
• Urati su soli urične/mokraćne kiseline koje nastaju kada se mokraćna kiselina sjedini sa jonima natrijuma i oni su upravo odgovorni za pokretanje napada gihta.

Šta je uzrok gihta?

• Giht je nastaje taloženjem soli mokraćne kiseline u zglobove gde izazivaju zapaljensku reakciju.
• Većina pacijenata obolelih od gihta (oko 90%) kao osnovu svog oboljenja ima nemogućnost efikasnog izlučivanja mokraćne kiseline putem bubrega usled genetskih mutacija, bubrežnog oboljenja i drugih retkih uzroka (trovanje olovom, upotreba određenih lekova, endokrinološki poremećaji).
• Oko 10% pacijenata kao uzrok svog oboljenja ima povećanu proizvodnju mokraćne kiseline usled nekih od uzroka kao što su: genetske sklonosti, povećan unosa hrane bogatom purinima, prekomerne upotrebe alkohola, intolerancija fruktoze, prisustva tumora kod kojih se veliki broj ćelija raspada, itd.

Koji su okidači akutnog napada gihta?

• Iako veliki broj ljudi ima povišene vrednosti mokraćne kiseline u serumu svega između 10-20% će razviti klinički manifestno (simptomatsko) oboljenje što govori u prilog tome da je povišena mokraćna kiselina neophodan ali ne i jedini uzrok gihta. Najčešće je potrebno i prisustvo jednog ili više okidača.
• Okidači akutnog napada gihta su: povećan unos alkohola, dehidratacija (odnosno gubitak vode iz organizma), prekomerni unos hrane bogatih purinima (crvena mesa, iznutrice) i/ili hrane bogatom fruktozom (voćni šećer koji se često dodaje u različite industrijski napravljene slatkiše), akutne infekcije, intenzivni trening, fizičke ili hemijske povrede (npr. radijaciona i/ili hemioterapija, hirurške intervencije), započinjanje terapije lekovima koji snižavaju vrednost mokraćne kiseline (alopurinol, febuksostat) ili lekovima koji remete izlučivanje mokraćne kiseline (Lasix, niske doze acetil-salicilne kiseline, ciklosporin, itd).
  Zapravo, istraživanja su pokazala da se napad dešava u onim momentima kada se naglo menja koncentracija mokraćne kiseline u zglobovima, bilo da naglo pada ili da naglo raste. Upravo se na taj način objašnjava zbog čega se nekad javi napad gihta kada se uvedu lekovi za snižavanje mokraćne kiseline.

Kako izgleda klinička slika akutnog napada gihta?

Giht ima više kliničkih manifestacija – najčešća je u vidu akutnog artritisa (zapaljenja zgloba) koji započinje kao napad bola u zglobu praćen otokom, crvenilom i povišenom temperaturom zgloba. Napad se javlja obično u kasnim noćnim ili ranim jutarnjim časovima. Bolesnici taj bol opisuju kao jedan od najgorih u svom životu. Najčešće zahvaćeni zglobovi su palac na nozi, kolena i skočni zglobovi. Nelečeni napad gihta se najčešće spontano smiruje u narednih 7-10 dana. Nažalost, studije potvrđuju da je akutni napad gihta često najava napada u budućnosti ukoliko se ne započne adekvatno lečenje uzroka odnosno snižavanje mokraćne kiseline.

Kako se postavlja dijagnoza akutnog napada gihta?

• Dijagnoza akutnog napada gihta se najpouzdanije postavlja analizom zglobne, sinovijalne, tečnosti pod polarizacionim mikroskopom koja pokazuje prisustvo igličastih kristala sa negativnom dvostrukom refrakcijom.
• Akutni napad gihta se može prepoznati i na osnovu karakteristične kliničke slike, ali je potrebno isključiti akutnu infekciju zgloba te se preporučuje iglena punkcija i analiza sinovijalne tečnosti.
• Veliku pomoć u dijagnostici gihta pruža ultrazvučni pregled. Ultrazvukom u zglobovima mogu da se vide naslage kristala mokraćne kiseline što značajno olakšava ispravno postavljanje dijagnoze. To je naročito značajno ako je gihtom zahvaćen mali zglob, kao što je palac na nozi, jer se iz tako malog zgloba vrlo često ne može puncijom dobiti tečnost za analizu pa se dijagnoza mora postaviti na drugi način.
• Koncentracija mokraćne kiseline u serumu se ne može koristiti za dijagnozu napada gihta jer u trećini slučajeva nije povišena tokom napada i ne predstavlja odraz realne koncentracije mokraćne kiseline u zahvaćenom zglobu.

Šta je podagra?

Podagra je akutni artritis zgloba korena palca (prvog metatarzofalangealnog zgloba) koji kod velike većine pacijenata bude prva manifestacija gihta. Smatra se da akutni napad gihta nastaje u ovom zglobu zbog mehaničkog opterećenja, kao i zbog niže temperature zgloba što smanjuje rastvorljivost mokraćne kiseline – time olakšavajući taloženje kristala urata i nastanak akutnog napada.

Kako se leči akutni napad gihta?

Mirovanjem uz primenu antireumatika, kolhicina, ili kortikosteroida. Nekada se ovi lekovi mogu i kombinovati. Odabir terapije zavisi od opteg zdravstvenog stanja, odnosno od ostalih pridruženih bolesti.

Lečenje akutnog napada gihta i hronično lečenje gihta nisu isto, a evo i zašto:
U toku akutnog napada gihta glavni cilj lečenja jeste smanjenje bola i zapaljenja, na taj način uopšte ne lečimo osnovni uzrok napada. Po obezboljavanju i stabilizaciji bolesnika potrebno je započeti lečenje uzroka u vidu promene načina života, isključivanja okidača napada koliko je to moguće i eventualnom primenom lekova (alopurinol, febuksostat, peglotikaza, probenecid).

Da li treba lečiti povišene vrednosti mokraćne kiseline u serumu bez simptoma gihta (tzv. asimptomatska hiperurikemija)?
Hiperurikemija korelira sa povećanim rizikom od ubrzanog starenja krvnih sudova i povećanog rizika za kardiovaskularne bolesti (26% veći rizik za infarkt miokarda, 35% veći rizik za koronarnu bolest i 55% veći rizik za smrtnost od kardiovaskularnih bolesti).
Iako hiperurikemija nije deo kriterijuma za metabolički sindrom (insulinska rezistencija, gojaznost, hiperlipidemija i hipertenzija), ona je često prisutna i neprepoznata kao dodatni faktor rizika za nepovoljne zdravstvene ishode.
Zbog svega navedenog neophodno je lečenje asimptomatske hiperurikemije promenom načina života kroz umerenu fizičku aktivnost i prihvatanja zdravijeg načina ishrane uz razmatranje za eventualno uvođenje medikamentozne terapije na osnovu razmatranja odnosa koristi i rizika takvog lečenja.

Dijeta za giht

Osnova dijete za giht jeste postepen gubitak telesne težine koji nezavisno od dijete dovodi do sniženja urikemije i rasterećenja zglobova.
Tri osnovna principa dijete za giht jesu blagi kalorijski deficit, ograničenje unosa purina (od kojih nastaje mokraćna kiselina) do 200 mg dnevno i izbegavanje namirnica bogatih prostim šećerima i alkohola.

Uticaj ishrane na vrednosti mokraćne kiseline.
Zbog prisustva vrlo potentnih lekova za spuštanje koncentracije mokraćne kiseline u serumu lekari i pacijenti često zanemare značaj i potencijal promene obrazaca ishrane na urikemiju. Jaki naučni dokazi potvrđuju efikasnost dijete za giht u spuštanju vrednosti mokraćne kiseline i smanjenja metaboličkih i kardiovaskularnih rizika po pacijenta, te je potrebno da svaki pacijent sa asimptomatskom ili simptomatskom hiperurikemijom bude upoznat sa tim načinom ishrane.

Zašto izbegavati namirnice bogate prostim šećerima?
Nekontrolisan unos prostih ugljenih hidrata (beli i braon šećer, kukuruzni sirup i kukuruzni sirup sa visokom koncentracijom fruktoze, glukoza i koncentrati voćnih sokova) je jedan od glavnih uzročnika povišenih vrednosti mokraćne kiseline, naglih skokova šećera u krvi, insulinske rezistencije i gojaznosti te je potrebno izbegavati proste ugljene hidrate. Iznenađujuće je koliko namirnica koje konzumiramo svaki dan ima visok sadržaj prostih ugljenih hidrata, nabrojaćemo samo neke: gazirana pića, voćni sokovi, torte, kolači, ceralije, pekarska peciva, beli hleb, paste, kokice, pomfrit, itd. Čini se da je sve što volimo da jedemo jeste na ovoj “crnoj” listi nezdravih namirnica.
Jedan opšti savet: izbegavajte rafinisanu/obrađenu hranu jer je često bogata masnoćama i prostim šećerima sa mnogobrojnim neželjenim efektima po zdravlje.

Zašto izbegavati alkohol?
Alkohol ubrzano troši reserve ćelijske energije, povećava stvaranje mokraćne kiseline i dovodi do dehidratacije čime dodatno uvećava koncentracije mokraćne kiseline u krvi olakšavajući stvaranje kristala urata.

U narednom delu teksta navešćemo savete za ishranu u hiperurikemiji koje bi svako individualno trebao da prilagodi svojim potrebama.

Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mlečnih proizvoda, sira i jaja koji su siromašniji purinima. Savetuje se da dnevni unos purina bude manji od 200 mg.

Gornja dozvoljena granica je 3-4 jedinice alkoholnog pića dnevno za muškarce i 2-3 jedinice za žene. Jedinica predstavlja odnos jačine i količine alkoholnog pića.

Suplementacija vitaminom C u dozi 500 mg dnevno je pokazala benefite, ali ne postoji dovoljno dokaza tokom duge primene.
Postoje nedovoljno potvrđeni dokazi da produkti od trešnjemogu imati dodatne koristi za spuštanje mokraćne kiseline.
Dodatni saveti: prekinite ili smanjite unos duvanskog dima ukoliko ste aktivni/pasivni pušač, redovno i umereno vežbajte i smanjite nivo stresa u svom životu.

Primer plana ishrane za jedan dan:

• Doručak – porcija ovsene kaše sa 250 mL niskomasnog mleka, koštunjavo voće i cimet. Kafa bez šećera.
• Užina – voćni obrok.
• Ručak – mešana zelena salata sa dresingom od maslinovog ulja, porcija piletine bez kožice i spanać.
• Užina – voćni obrok.
• Večera – Jedna merica kuvanog graška uz pirinač i parče niskomasnog sira.

Ceo ovaj tekst je zasnovan na osnovu rezultata istraživanja i studija moderne konvencionalne medicine i predstavljaju savete opšteg karaktera. Lečenje gihta i asimptomatske hiperurikemije pored prihavatanja novog načina života ponekad zahteva i medikamentozno lečenje. Uzimanje u obzir individualnih karakteristika i potreba pojedinca dovodi do maksimalizovanja uspešnosti lečenja i zato je najbolje konsultovati se sa reumatologom.

Zakažite pregled kod našeg specijaliste reumatologije radi individualnog pristupa lečenju Vašeg oboljenja. Pozovite nas na 064/237-0707.