Imunski sistem služi za zaštitu organizma od bakterija, virusa i parazita. Pored toga, ima ulogu da ubija i maligne ćelije i na taj način štiti telo od bolesti. Autoimune bolesti se javljaju kada imunski sistem ne funkcioniše dobro i kada sopstvena zdrava tkiva počinje da napada jer ih prepoznaje kao strana. Poremećaji imuniteta mogu da budu sasvim blagi i da uzrokuju minimalne promene, a nekada vrlo ozbiljni i da za posledicu imaju ozbiljne bolesti.
Autoimunske bolesti mogu da napadnu samo jedan organ i tada se zovu organ specifične bolesti. Od tih bolesti je najpoznatiji dijabetes tipa 1, odnosno dijabetes koji se javlja kod mladih osoba i Hašimoto tiroiditis, odnosno autoimunsko oboljenje štitaste žlezde koje je poslednjih godina veoma često. Neke druge bolesti, kao što je sistemski eritemski lupus mogu da zahvate bilo koji organ u telu i da daju najrazličitije simptome.
Tip 1 dijabetesa se javlja kod dece i mladih ljudi, dakle često u periodu kada ne očekujemo ozbiljne bolesti. Jedan od prvih simtoma je pojačana žeđ, češće mokrenje, napadi gladi i zamor. Kod mlađe dece nekad prvi simptom može da bude umokravanje u krevetu, kod dece koja to prethodno nisu radila. U teškim, neprepoznatim i nelečenim slučajevima javlja se poremećaj svesti, zadah na aceton i ubrzano disanje. Kod ovih pacijenata uvek je neophodna lekarska pomoć, jer dijabetes tipa I se leči nadoknadom insulina koji nedostaje.
Hašimoto tiroiditis je autoimunsko zapaljenje štitaste žlezde. Vrlo je rasprostranjeno, uglavnom među ženama. Smatra se da od njega boluje oko 5% populacije. Bolest može da napreduje veoma sporo. Prvo se u krvi pojave antitela koja polako oštećuju štitstu žlezde. Nekada prođe i mnogo godina pre nego što žlezda prestane da luči odgovarajuću količinu hormona. Hormoni štitaste žlezde su važni za proizvodnju energije u ćelijama. Obično se, kad padne nivo hormona, javi zamorljivost, osetljivost na hladnoću, usporeno pražnjenje creva, koža i kosa su suvi, nokti lako pucaju, kod nekih ljudi se javljaju podočnjaci i otoci ispod očiju. Nekada dođe do otoka glasnih žica pa glas postane hrapav. Mnogi od ovih simptoma često prate starenje i dešava se da se u starosti ne prepozna slabija funkcija štitaste žlezde. Nedostatak hormona može da izazove i bol u mišićima, promene raspoloženja-najčešće depresiju, a kod nelečenih slučajeva može da se razvije i demencija.
Vitiligo je bolest kože koja nastaje zbog gubitka ćelija kože koji sadrže pigment a koje se zovu melanociti. Osobe prvo primećuju bele tačkice na vrhovima prstiju, oko očiju i na laktovima, koje zapravo predstavljaju kožu u kojoj nema pigmenta. Obično ovo primete nakon leta kada okolna koža pocrni. Tokom zime, kada je cela koža neosunčana promene se često i ne primete. Vitiligo nekada može da zahvati i celu površinu kože. Bolest ne daje druge probleme, ali je nekada udružena sa drugim autoimunskim bolestima, kao što je perniciozna anemija.
U pernicioznoj anemiji se stvaraju antitela koja se vezuju za ćelije želuca i sprečavaju stvaranje faktora koji je neophodan za usvajanje vitamina B12. Vitamin B12 je neophodna za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca i funkcionisanje nervnih ćelija. Zbog toga pacijenti koji imaju ovu bolest imaj mali broj crvenih krvnih zrnaca, a javlja se i trnjenje u šakama i stopalima kao posledica oštećenja perifernih nerava. U teškim slučajevima kad vitamin B12 nedostaje dugo vremena može da se javi i demencija.
Sistemske autoimunske bolesti napadaju različita tkiva i organe i često mogu da imaju veoma raznolike simptome. Najpoznatije sistemske bolesti su sistemski eritemsku lupus, sistemska skleroza, Sjogrenov sindrom, različite vrste artritisa. Kod većine ovih bolesnika javljaju se nespecifični simptomi u vidu umora, malaksalosti, gubitka u telesnoj težini, nekada se javlja i temepratura, kao i promene po koži.
Kod pacijenata sa sistemskim lupusom na licu se javlja crvenilo u obliku leptira. Često je praćen povišenim temperaturama koje dugo traju i opštom slabošću. Pacijent često ima otok i bol u zglobovima šaka. Za autoimunske bolesti karaktestično je da se bol u zglobovima javlja u mirovanju, obično tokom noći i da su tegobe jako izražene ujutru. Ukočenost u zglobovima traje preko pola sata nakon buđenja.
Za razliku od njih, pacijenti koji imaju degenerativne bolesti zglobova imaju kraktotrajnu jutarnju ukočenost koja obično prođe za petnaestak minuta i nemaju značajan otok. Kod pacijenata sa lupusom nekada dolazi i do opadanja kose, javljaju se ranice u ustima. Pacijenti kod kojih su zahvaćeni bubrezi mogu da imaju otoke potkolenica. Ipak, mnogi od ovih simptoma nisu specifični i često mogu da se jave nakon virusnih infekcija, pa ako su kratkotrajni ne treba da budu razlog za veliku brigu.
Na jedan simptom bih skrenuo posebnu pažnju, a to Rejnoov (Raynaud) fenomen. Radi se o poremećaju cirkulacije u šakama. Naime, Rejnoov fenomen ima 3 faze. U prvoj fazi dolazi do grča krvnih sudova zbog čega prsti pobele. Nakon toga, kako se u krvi smanjuje količina kiseonika i raste količina ugljen dioksida dolazi do pojave modrila prstiju. U krajnjoj trećoj fazi dolazi do širenja krvnih sudova, nakon čega prsti pocrvene jer postaju ponovo prokrvljeni.
Ove promene se dešavaju nakon izlaganja prstiju hladnoći. Rejno može da se javi kod različitih sistemskih bolesti, ali se najčešće javlja kao rani znak sistemske skleroze. Važno je napomenuti da Rejno može da se javi i kod zdravih osoba, ali uvek kad se javli razlog je da se pacijenti obrate reumatologu kako bi se isključila sistemska bolest.
U sistemskoj sklerozi se javlja zategnutost kože, najpre prstiju, a potom i ostalih delova kože tela. Pacijenti sa sistemskom sklerozom često imaju ranice na vrhovima prstiju i skoro uvek imaju Rejnoov fenomen.
U Sjogrenovom sindromu zahvaćene su egzokrine žlezde. Kod pacijenata se često javlja suvoća usta i suvoća očiju. Često pacijenti ne mogu da pojedu ni parče hleba, a da pri tome ne uzimaju vodu. U kasnijim fazama se razvija zubni karijes jer nema pljuvačke koja zube štiti od kvara. Zbog suvoće očiju javlja se osećaj “peska” u očima, tj crvenilo, grebuckanje i peckanje očiju. Žene sa Sjogrenovim sindromom često imaju bolne seksualne odnose zbog suvoće vagine.
U najčešće autoimunske neurološke bolesti spadaju multipla skleroza i mijastenija gravis.
U multiploj sklerozi zbog autoimunskog procesa dolazi do oštećenja mijelinskog omotača nerava. Pacijneti sa multiplom sklerozom često se žale na slabost, mnogi imaju teškoće sa pokretanjem ekstremiteta, neki osećaju trnjenje i često jake mišićne grčeve. Često se javljaju problem s vidom i vrtoglavice. Neki pacijenti ne mogu da kontrolišu mokrenje. Kako bolest napreduje dosta pacijenata se otežano kreće. U mijasteniji gravis dolazi do poremećaja prenosa impulse od nerava do mišića pa se javlja slabost mišića. Pacijenti su obično jako umorni u popodnenvim časovima. Najčešće su zahvaćeni mišići očnih jabučica pa se javljaju duple slike, javlja se pad kapka, a neki pacijenti mogu da imaju i tegobe sa kretanjem.
Dakle, vidimo da su simptomi autoimunskih bolesti dosta raznovrsni i često je teško i lekarima da zaključe o kojoj se bolesti radi bez specifičnih testova. Naravno, neki od ovih simptoma mogu da se jave i kod zdravih ljudi, ali su tada kratkotrajni i prolazni. Ipak, ako sumnjate na autoimunsku bolesti, a naročito ako u porodici ima autoimunskih bolesti potražite lekarsku pomoć, jer kada se bolest otkrije na vreme u najvećem broju slučajeva može vrlo uspešno da se leči.